Moja boja je ljubicasta

Kada bih vam svoju emociju,spektar emocija ustvari,opisala u nekoj boji…

To bi bila ljubicasta….

Dobro,u osnovi bi bila zuta 🙂 zato  sto u mom srcu igra zuta svetlost i ima jacinu sunceve energije.

Kada je prisutna,ta energija,toplo mi je,znate,kad kazu „toplo mi je oko srca.“

Ali….ljubicasta je misticna,dublja,tajanstvenija,inspirativnija.

Leprsava,mastovita,izgubljena,zamisljena…ja…

Zanimljivo je sto se ta boja pojavljuje samo u predelu grudi.. 🙂 Dobro je,da se ne prosiri po celom telu,sta cu onda? 😛

Dakle,ta boja je moja pokretacka snaga,ako obratim paznju na nju.

Ponasam se onako kako se osecam,priznajem!

Ranije sam pokusavala da se kontrolisem i sto sam vise pokusavala da se kontrolisem sve je islo protiv mene,

kao neki inat,ili sta vec………  Sad se pustim,pa sta bude…i kako bude…

A kako bude? Bude crno ili belo. Ili u mom slucaju,ljubicasto ili zuto. 🙂

E,sad,mene interesuje jedna stvar.

Kako odrzati samo jednu emociju,recimo srecu,optimizam?

Da li ona moze biti konstantno prisutna,bez ometanja?

Ili to mozda nije prirodno,s obzirom na to da je li „ne mozes biti uvek srecan a ni tuzan.“

Posle kise sija Sunce.

Mozda je zanimljivije da se to eto tako stalno menja,malo places malo se smejes?

Samokontrola? Cemu? Mada ako mozes sebe da kontrolises odlicno.

Ili mozda nije,ali da,samokontrola se vezba.

I bolje spreciti nego leciti.

Kakve su ti misli,takav ti je zivot.

Tako sam ja jednom resila,da naucim sebe da ne reagujem.

„Nije bitno ono sto se desava,vec kako reagujemo na ono sto se desava.“

A zasto sam resila da se na ovaj nacin „zastitim“  od spoljasnjih uticaja? 🙂

Da bih mogla lakse da ih prihvatim,zato sto na sve reagujem i idem iz krajnosti u krajnost.

Bukvalno,kod mene nema sredine,ako sam na sredini,onda mi je dosadno.

I tako sam resila da ne reagujem.

Ali,umesto da „trenitram“ sebe da ne reagujem samo na neke banalne stvari,svakodnevne sitnice na koje ljudi obracaju paznju,ja sam se istrenirala 🙂 da ne reagujem bukvalno ni na sta.

Stavila sam stit,neprobojan i to je pocelo da me plasi.

Ljude koje volim sam pomesala sa kategorijom ljudi koji su mi nebitni.

Svi su mi bili isti i prema svima sam osecala isto. Nista.

Naravno da su bezali prvo oni prema kojima osecam ono najvise,ali sad ne znam kako to da izrazim.

Onda sam se zapitala. Da li je bolji osecaj kada ne osecas nista ili kada osecas toliko da ne mozes da izdrzis?

Znate sta je bolje? Ova druga opcija,ako vec moram da biram. 🙂

Boli? Boli,proci ce,valjda. 🙂

A,da,toliko sam se zabrinula sto ne osecam nista u tom periodu,da sam jedva cekala da opet „proradim“ 

pa sam pravila gluposti,kao i obicno cisto sebi da pustim adrenalin.

Gluposti koje za sobom povlace pozitivnu a zatim negativnu energiju.

I da radim prave stvari,zavrsile bi se uz negativnu energiju ili ljubicastu boju,zato sto im je dosao kraj.

Nista ne traje vecno,je l?

Zacarani krug,idemo ispocetka.

Zato se trudim da uzivam u trenutku.

Bas da uzivam,ali nisam naucila da pustim da i trenutak prodje.

Valjda cu nauciti.

Advertisements

8 thoughts on “Moja boja je ljubicasta

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s