Poruka prvoj/pravoj/jedinoj/izgubljenoj ljubavi

          

Moje slomljeno srce

on je spakovao u teglu zaborava,

ponosno je drzi na polici punoj prasine.

Nije izgubio nijedan delic, cuva ga,

eh da je tako cuvao moju ljubav.

Ja ga vise nemam a njemu nije  ni potrebno

takvo mrtvo,samo.

                                                                     Mozda i nije hteo da ga ponese a jeste

da me ima za uspomenu ili u inat

kad je vec pobedio.

Ma, da ga je zalepio i vratio

ne bih ga ni uzela, samo bi me bolelo

i tesko disalo kroz te rane.

Neka mi bar ostavi prostora da me neko drugi probudi…

Srce, laku noc…

 

Advertisements

4 thoughts on “Poruka prvoj/pravoj/jedinoj/izgubljenoj ljubavi

  1. Ево моје верзије скрханости, давно написане…
    Надам се да ће ти се допасти

    ———————————————————-

    Дошло време

    Дошло време опет да се пише;
    прошли дани личе ми на срећу…
    Нисам рек’о себи – никад више,
    ал’ надао се кришом више нећу…

    Дошло време опет све по старом –
    опет летом прижељкујем јесен.
    Тужно бројим стопе тротоаром
    којим некад лу’то сам занесен…

    Дошло време опет све да стане,
    истим жаром умор да ме руши.
    Сећање ми нуди старе дане,
    голица ме самоћом по души…

    Дошло време опет да се сетим
    са судбином како стоје ствари:
    брзо паднем чим почнем да летим.
    Дошло време опет да се стари…

    Марко Панић
    11. 07. 2005.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s