ПрОмене су дО мене

За пар година човек се трансформише у нешто што је очекивао или стицајем околности (док је тонуо у досаду) у нешто што није. Вођење дневника, записивање својих запажања, емоција, оставља траг особе коју можда не бисмо препознали у будућности. Уједно је и праћење раста и сазревања. Немогући је талас нелагодности који ме обузима када завирим у неки од њих, заиста. Имам их више, цео пубертет сам писала дневник(е).  Опет то сам ја била тада и не могу улетети у временску машину и налупати себи шамаре због неких тадашњих размишљања или одлука. То искуство којим сам благословена може ми помоћи да будем опрезнија, резервисана и отровна, као већина “одраслих”. За пар годиница чак и блог мирише другачије. Нема пуно садржаја, извињавам се али не желим да се форсирам када нисам расположена и оптерећујем око блога у ком треба да уживам. Редовно читам комшије, омиљене блогере, уместо вести читам блог. То ми дође као да уместо кока коле попијем лимунаду. Право освежење сваки дан.

Иначе, пре пар дана сам се опет мало дотеривала и то баш када је посета била мало јача. Захваљујући родбинским везама и љубави, ништа без фамилије. Е сад, ко је шта видео и колико и да ли се задржао, не бих да предпостављам. Ако ништа, ваљда су уживали у кафици. 😉  Како сте ви? Шта се дешава, да не кажем, збива?

mace
Грлим вас, овако.

Advertisements

One thought on “ПрОмене су дО мене

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s