Blede sećanja

Jedna od najvećih gluposti koje sam osvestila je pojam prerastanja. Naravno, ljudska izmišljotina. Do određenog perioda svog života postoji jedan obrazac ponašanja onda prelaziš na sledeći i sve tako dok se ne vratiš odakle si došao. I uvidela sam kod sebe neverovatnu količinu potiskivanja nekog svog ličnog ispoljavanja, jer dolazim u te godine kada bi trebalo da usvojim neki novi obrazac i naravno da ću silovati sebe sa nekim mislima kako je došao kraj nekog perioda, kako sam neke stvari prerasla. Kako ljudi dolaze u situaciju da tek nakon što dobiju svoje dete dozvole sebi u igri sa njim da ponovo sednu na ljuljašku ili na klackalicu ili na sanke i beskrajno uživaju i usput ne misle kako drugima deluju glupo i nezrelo, neozbiljno. Meni jako nedostaje osećaj slobode kada sam bezbrižno skakutala ulicom sa osmehom na licu i pevala tralalala. Da to uradim sada, verovato bih bila osoba za posmatranje, ljudi bi mislili da sam na nekim opojnim drogama. Koliko je to strašno što sam rob tuđeg mišljenja. Teši me činjenica da nisam sama u tome. Smešno je što su svi u tome. Neko priznaje, neko ne. Neko manje, neko više, ali je tako.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s