a ja bih rekla

Dajte mi na početku minut ćutanja za sve one neostvarene, užarene želje koje je ugasio naš strah, ponos, tuđi ‘savjet’ ili ipak nedovoljna posvećenost. Mislite da je minut malo? Da te sahranjene želje zaslužuju više? Bile su to dobre želje, kažete. A ja vam kažem da nisu. Nije to bilo ni Ž od želje. Ma, ne zaslužuju ni spomen.

Spomen zaslužuju samo one ostvarene želje, prave želje. Za njih smo se junački borili, niti u jednom trenutku nismo posumnjali u njihovo ostvarenje a mogli smo ih ostvariti i kad nsimo.

Nemoj slučajno da mi kažeš da si želio doći ali nijesi mogao zato što si duboku razmišljajući našao 1001 preponu, koju ti čak ni Bog nije mogao pomoći da preskočiš. Ka željama se, dragi moj, trči u zagrljaju sa srcem a ne sa kefalom, zato ne razmišljaj, ni duboku ni plitko ne razmišljaj, samo dođi.

Tebi nemoj da je palo na…

View original post 225 more words

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s