…on bira sve najlepše slatke reči…

 

Mesečina blago sjaje

odozgora

a njih dvoje sami stoje

kraj prozora.

Ona ćuti, ništ’ ne veli

tu stojeći

a on bira sve najlepše

slatke reči.


Evo nas opet izmeđ četir zida!

Oh, s kakvom željom hitam mome raju!

Celoga puta s uma te ne skida’

a ruke spremah toplom zagrljaju.

Za tobom dršće, srce ovo jadno

a ti me tako, dočekala hladno.

Ja umem trpet mnogu muku kletu

a nikad uzdah u grud’ma se ne ote

ja rado praštam celom drugom svetu

što nema za me ljubavi, toplote

njegova zavist, pakost i zloća

nije mi teška, ko tvoja hladnoća.


 

Zašto starcu dršću

glava, ruke, noge?

Hteo bi da strese

uspomene mnoge.


„Bog će dati pa će dobro biti“ tako veli nad

a kolena izumiru

pitajući: „Kad?“


 

Ženske: Kad ih cmoknem u ruku

one te izgrde.

Ja verujem da se na to

njina usta srde.


 

 

Jovan Jovanović Zmaj 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s