Droga, alkohol, cigarete.

Sveto trojstvo kome se pribegava kada želimo da pobegnemo od problema, crnih misli, u krajnjem slučaju od sebe. Najčešće kada želimo od sebe da pobegnemo da bismo se našli. U pijanom stanju možemo voleti sebe ali možemo se i mrzeti. Voleti druge ili se potući sa njima. Zavisi koliko ti potamne naočare za takve prilike. Baš se dešava tako – napiješ se, ili nadrogiraš i odmah promeniš pogled. Cigarete dođu kao lek za smirenje živaca a one zapravo još više dižu pritisak.

Ne krivim nikoga, ni narkomana ni alkoholičara. Možda stručnjaci komentarišu njihovo ponašanje kao labilno, krhko, usamljeno, tužno, depresivno. Ne znam, ali očigledno je kuća oslonac ili pokidan lanac. Okruženje diktira ali ti biraš ipak. Biraš da li ćeš biti isti kao oni. Biraš da li ćeš naučiti da se opireš i da zavoliš sebe, na vreme. Nije lako, ni toj deci koja danas odrastaju, koja moraju zaslužiti status kul osobe. Servira im se na tacni gomila smeća. A oni to gutaju, sa uživanjem.

Ko još danas ne voli da popije? Ko ne voli da ode u kafanu, nadimi se i razbije koju čašu? Ali pustimo i to, gde su proslave, slave, svadbe… A subota, svaka subota i splavarenje? Kako da se ne napiješ, ima li smisla da ne popiješ koje piće? Izgovori da se čovek opusti. Da zaboravi na ljude oko sebe. Da ga ponese muzika. Izduvni ventili, da se pusti kao balon napunjen helijumom, pa-pa. Zar to nije divno? I šta je loše u tome? Pa zamislite čoveka koji radi puno radno vreme, i preko toga, možda i dva posla – kako on da odmori od tolikog stresa? Ništa slađe od čašice alkohola u dobrom društvu. Sistem je tako dobro smišljen, da te  ubije u pojam i da ti moraš da se vraćaš sebi zaobilaznim putevima, putem droga, alkohola. Ljudi su roboti, stegnuti su, uzdržani, nekad se čini da su ledeni, dok im se ne zagledaš u oči. Ali kad se pusti alkohol u krv, kao da se otope, kao da se otvore. Odjednom su prijatelji, druželjubivi, ili su besni. Šta sve neće izaći kroz taj alkohol, ali i kroz vutru. Šta to čovek sve potiskuje, da mora da ispliva kad izgubi kontrolu, kad kočnice popuste. A sve zbog finih manira, kulture, obaveza, pristojnosti. Oteraš nekoga u tri lepe sa najvećim uživanjem, kad se napiješ. Kao da tad dobiješ krila. Kao da si tada gromada, kao da su ti leđa ogromna. Pozoveš staru ljubav, jer ti rane još krvare za njom, i kao da još više prokrvare kad si slomljen od opijata.

Izgleda da čoveku nedostaje više slobode. Istinske slobode. Ali ne one koja se javlja kada je opijen i koja jadna tada pokušava da se probije i ispolji. Nego onda kada je potpuno trezan i kada su mu misli potpuno jasne. E sad, najčešće kada je čovek trezan, misli mu obično nisu jasne, već se samo ređaju i svađaju, koja će dobiti više pažnje. Pa ih onda napokon ućutka, petkom, subotom uz čašicu, čašu ili kriglu. Boga mi, vrtimo se u krug. Zatvoreni, začarani krug.

___magic_wood____by_Avine

Advertisements

8 thoughts on “Droga, alkohol, cigarete.

    1. Pušač ne menja svoje ponašanje kada zapali???
      Pa nije li samim paljenjem PRINUDIO sve oko sebe da udišu duvanski dim – hteli to ili ne!?
      Većina pušača nema obzira čak ni prema svojoj deci! Da, ne menja svoje ponašanje ako ga u startu smatraš nasilnikom.
      Nije li to klasično nasilje nad nepušačima – tačnije silovanje nepušača, jer ni jedna pluća na ovom svetu nisu prirodno predviđena za dim, naročito ne za duvanski!

      Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s