10 sekundi

Uh…

Nije sve tako vanila

Prva je najlakša i najbezazlenija. Kada je ugledaš i pokušavaš da shvatiš da je to ona, sa svojim osmehom, gestikulacijom, parfemom, očima, sa svojim grudima, kosom, nogama, sa svojim dečkom.

U drugoj sekundi sva krv u telu pokušava da se vrati iz srca u mozak. Gutaš knedle, a ipak bi da je zagrliš; svašta bi joj rek’o, a ipak bi da je ljubiš; okrenuo bi glavu, a ipak bi da je zadržiš.

Treća, u ovom slučaju nije sreća, služi za smirivanje, planiranje, nameštanje majice i pantalona, uvlačenje stomaka, stezanje mišića, produbljivanje glasa u slučaju da progovoriš.

Već u četvrtoj sekundi misliš da si okej, da to što si je ugledao nije ništa specijalno, proći će. Vodiš unutrašnji monolog o tome kako treba da iskulirašsituaciju.

Sad si već dovoljno blizu da joj se javiš, ali ipak čekaš nju da izgovori reči pozdrava. Gledaš je pravo u oči. To je…

View original post 141 more words

3 thoughts on “10 sekundi

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s