Skrati jezik

Već sam vam pisala o tajnama. A sada bih o tome kako da zadržimo stvari za sebe, koliko god one delovale bitno ili nebitno.

Dragi dnevniče,

stvarno ne znam kako da skratim jezik. Ja sam ti ambivert. Neka svoja razmišljanja prosto ne umem da zadržim. Izleti kao ptica iz kaveza, jureći za slobodom. I onda  se posle žalim kako se ljudi mešaju u moj život.  Osećam to uplitanje i preplitanje i onda ono što mislim dobije dodatno hiljadu nijansi. Svako će reći svoje mišljenje, pitao ga ili ne.  A najviše mi smeta kada se to mišljenje ne poklapa sa mojima a čekujem podršku. Mada, možda je u pitanju nesigurnost. Nesigurnost u svoje mišljenje, svoje stavove. Jer, ako si siguran u sebe, tuđe mišljenje ti i neće smetati jer je tuđe, nije tvoje i ti ne moraš da imaš veze sa tim. Poštujem tuđa mišljenja, ali ne volim nametanje.

A kako neke misli za sebe da zadržim? Lakše mi je kada pričam, al sa druge strane mislim da je i sebično, govoriti o sebi kao da si centar univerzuma i sve se vrti oko tebe. A sa treće strane,  stalo mi je do mišljenja dragih ljudi pa neka svoja interesovanja i misli volim da podelim sa njima. Čitala sam pre neki dan fantastičan tekst našeg psihoterapeuta Zorana Milivojevića, o podsvesti, manipulaciji i načinu na koji naš mozak reaguje na nesvesnom nivou na određene stimulanse i sugestije. Kakve to veze ima sa ovom mojom pričom? Pa ima, hoću reći koliko naše okruženje utiče na formiranje mišljenja pogotovo ako ne možeš neko mišljenje da zadržiš za sebe nego pokreneš diskusiju koja se odmota kao rolna papira… I na kraju obrišeš dupe. Jer, džabe ti nekom i pričaš ako nije voljan da te čuje. Na kraju krajeva, možda samo hoće nekome da se izjada, a ne traži povratnu informaciju. Mislite li da je teško nekoga jednostavno saslušati?  Pustiti ga da iznese neke svoje tripove, da pusti da kroz njega a uz vaše prisustvo prođu oblaci misli. Čak i da tih misli posle nema više, a najčešće i jeste tako.  Nekada je samo to i potrebno, barem meni.

A na kraju mislim, ma nije trebalo to ni da ti pričam, kad ću više da skratim jezik. Moje stvari su moje stvari. I svaki put kažem sebi da želim da izađem iz tog šablona. Previše verujem, ali ne i sebi. Očigledno, člm mi treba potvrda. Možda stvarno da nabavim pečat i neko blokče i da lupam sebi potvrde svaki dan, da ne moram da ih tražim tamo negde. 😉 Da, dobra si, super si, najbolja si, sve će to proći, sve je dobro i biće bolje.

https://www.pinterest.com/pin/487796203363259232/
Advertisements

6 thoughts on “Skrati jezik

  1. Ljudi uglavnom ne misle da se od njih ocekuje da samo saslusaju, a nekada je upravo to sve sto nam je potrebno. Tu se slazemo ocigledno 🙂
    Dodala bih samo da je ok pre nego ispricamo to sto imamo, da naglasimo da cemo nesto reci jer imamo zelju da podelimo, ali da nam nije potreban komentar ili savet, a da cemo biti zahvalni drugoj osobi ako nas saslusa.
    Neki, ruku na srce, nece uspeti da se iskontrolisu i kada im to otvoreno trazimo, ali sam sigurna da svako od nas ima nekog sebi bliskog ko ce umeti da razume ovu nasu zelju i da nas samo saslusa. 🙂

    Liked by 2 people

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s