Meditacija kao koncept

Učimo od dana kad smo došli na ovaj svet. Prvenstveno u našoj prirodi je da smo radoznali, da smo mali istraživači i mislim da ćemo ostati takvi ceo životni ciklus. A onda, krenu socijalne interakcije na nivou predškolskog i školskog obrazovanja, kreće učenje šablona, paterna, kulturološke stege sprege i gimnastike. U školi učimo tako da nam profesor kaže – takva je i takva stvar, ovo se radi tako, tako svi rade, nauči kako se to radi. Učimo na takav način da kritičko mišljenje bacimo u zaborav, zapravo da ga ubijemo, jer škola je šablon, nešto što te ukalupi. Govore ti kako se nešto radi, učiš definicije ali niko ne govori zašto se to tako radi. Zašto? Zato! Sloboda mišljenja se saseca već u školskoj klupi. I to učenje se zasniva na poverenju, moj profesor ima diplomu, naučio je sve definicije, mora da je upravu, logično. Zato su deca koja su “nemirna”, koja ne vole određeni predmet, koja bi radije skakutala u školskom dvorištu nego sedela na časovima – ona koja nisu poželjna, ona koja su nestašna, koje treba prevaspitati.

Nego, kad smo kod poverenja, i poverenje se uči i zaslužuje. Mislim, ne mogu da kažem da se uči, poverenje mi je više na nivou nekog instinkta. Upoznaš nekog i na osnovu prethodnog i skustva sklopiš kockice u određeno mišljenje i na kraju u poverenje ili nepoverenje. Dakle, i školski primer poverenja – učitelj zna, i on ima pravo. A znaću i ja kad naučim formulu i definiciju. Copy/paste varijante. To je u redu, tako smo naučeni i to nas prati ceo život. Ljudi koji su zaista krenuli nekim svojim putem, uvek su se isticali i izdvajali ali sada mi se čini da je autentičnost izbledela. Zapravo, toliko nas ima koji mislimo da smo autentični da smo opet svi isti. Ponavljamo kao papagaji.

Generalno, mislim da je svet malo odlepršao i da smo svi pogubljeni i zaglavljeni u prošlosti, budućnosti, sećanjima, nedostajanjima, htenjima. Previše smo brzi i malo bismo hteli da usporimo. E sad, treba naučiti kako, kako usporiti? Ono o čemu želim da komentarišem je koncept meditacije. Kažem, koncept jer ljudi od meditacije prave koncept. Koncept koji ima svoja pravila koja sadrže načela određenog ponašanja kako se pravilno radi a kako ne. Mislim da nikada nećemo shvatiti meditaciju ako upotrebljavamo način učenja na koji smo navikli. Pravi se misterija oko meditacije. Počevši od toga da je to greh, da se u meditaciji javljaju nečiste sile, da ti se priviđaju đavoli, da možeš da poludiš, da si onda budista, da je dovoljno samo 10 minuta dnevno, da ne treba preterivati, da, dadadada… Da moraš da umiriš svoje misli jer ako ih ne umiriš onda nisi uspeo.  A baš kad se trudiš da ih umiriš, nikad nećeš uspeti. Poenta meditacije je opuštanje i relaksacija, da, ali ne sa nivoa uma. Ako shvatimo da smo svesna bića i da smo svesni sebe, svog tela, svojih misli, to je već jedan korak ka meditaciji. Čovek voli da daje imena, da bi mogao da razume. Neki autori, govore da meditacija nije ništa drugo nego svesnost postojanja. Posmatranje života koji se odvija u tebi, u tvom telu. Osećanje te životne energije koja struji u tebi i kroz tebe.  Posmatranje ali ne komentarisanje. Um se prirodno utiša kada fokus usmerimo na osećaj da smo živi, da dišemo. I opet učimo o teoriji ali ovo možemo potvrditi u sopstvenoj “praksi”.

Advertisements

2 thoughts on “Meditacija kao koncept

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s