Volja za srećom

(Idemooooooo! Ah, kako volim kada me inspirišete, a valjda smo i zato tu!)

Kaže Ivana na svom blogu (kliknite da vidite šta) a onda se u meni probudiše misli koje preleću i hoće da kažu… Previše je lako reći – budi srećan, to je put, to  je izbor. Još lakše je biti srećan, uz osvešćivanje šta je sreća. Ali, nije uvek lako. Najčešće nije. Zato što moramo da se potrudimo ili bar dozvolimo pozitivnim mislima da procvetaju u umu. Mislim, da je najbitnija volja. I, da li je tebi zaista stalo da osećaš sreću? Previše smo okruženi smećem da bismo konstantno održavali utisak dobrog raspoloženja, zato što nam je potrebno truda, motivacije i navike da se oslobodimo negativnih stvari uz koje ne možemo da napredujemo. A, najčešće smo lenji da se pokrenemo. Najčešće se vraćam dominantnim emocijama koje isplivaju svaki put kada nemam uvid odnosno ne vidim jasno kuda mi misli lutaju. Na primer, ako usmeravam sebe ka pozitivnim stvarima, odnosno radim ono što mi prija, što volim – lako ću se prebaciti u to stanje veselosti. Kada ne usmeravam sebe svesno ka pozitivi, vrlo lako padnem u dosadu, u stare šablone, u lenjost… V e o m a sam lenja. Zapravo, volim da klizim u zoni komfora. Vraćam se poznatim situacijama, poznatim ljudima, poznatim mestima. Volim da probam i nešto novo ali za to moram biti u dobrom raspoloženju. Znači, kad sam već kod te čuvene zone komfora u toj čuvenoj zoni (a svi je imamo) reagujem i ponašam se onako kako sam već iskusila a da mi se dopalo. To je teritorija u kojoj sam kao kod kuće. Na primer, moja zona komfora je i situacija u kojoj upoznajem neke nove ljude, na nekoj žurci, dok je nekom ta situacija potpuno neprijatna.

Sa druge strane, inspirisala  me je i Anđelija koja je tako jasno opisala emocionalnu zavisnost. Tako da, postoje prepreke u samorazvoju i samootkrivanju, ali zar onda nije zabavnije? Verovatno da nije, pogotovo ako želiš sve na gotovo. Instant zadovoljstva, instant uspesi. I pitanje šta te zaista čini srećnim i da li je to tvoja želja ili tuđa.

Sa svih strana pozitivne poruke i trend ka samopomoći. Kao da su suze i patnja i tuga toksični, jesu ali postoji i svetlo i mrak. Veštačko održavanje sreće je po mom mišljenju toksičnije nego povremeni napadi besa, izlivi tuge, neraspoloženja… Objasnite ženi u pms-u da i u tom trenutku blista od sreće. Mislim da sreća ne znači biti konstantno ushićen, već pored toga osećati i mir i spokoj. Dakle, kad pređeš preko lenjosti i zaroniš u aktivno bavljenje svojim životom, mislim da je sasvim o.k imati strpljenja pa i “pogrešiti” hiljadu puta. Ako smo već od krvi i mesa onda smo i od duha i emocija. Na različitim nivoima a u stvari jedan sloj ostaje na kraju.

Biti srećan onako kako ti želiš ako želiš uopšte. Ništa nije pod “moranje” a sve izgleda kao da baš jeste.

Advertisements

4 thoughts on “Volja za srećom

  1. Jelena, bas mi je drago da sam ti bila delić inspiracije dok si pisala ovaj divni post! Mislim da su nam postovi definitivno srodni i da se još jednom pokazuje koliko je psihologija i neki njeni principi deo našeg života, a ne samo neka tamo nauka i neke teorije! Sve pohvale za blog i drago mi je da smo se pronašle u ovoj online zajednici 🙂

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s