30 day blog challenge – Dan 15. / Filmovi

Želim da se zahvalim Belojbojici na predlogu. Odlučila sam da Vam pišem malo o nekim filmovima koje sam odgledala u poslednje vreme a koji su ostavili utisak. Film može da bude popularan i gledan ali ako me ne potakne na razmišljanje, ako ne probudi određenu snažnu emociju u meni, ako ne ostavi utisak, uzalud sam ga gledala. Neću da kažem da su ga uzalud snimali, na nekoga je sigurno ostavio utisak  i eto opet lepote u različitosti, ne reagujemo svi isto.

Dakle, film koji mi drži pažnju od prve do poslednje scene i koji me natera da razmišljam o njemu danima, da istražujem dalje priču, glumce, reditelja, scenografiju… po mom skromnom mišljenju, to je prava stvar, barem meni. U poslednje dve, tri godine a možda i više (vreme mi leti) jedan od filmova koji je toliko ostavio snažan utisak je naravno Vrtoglavica, da ne kažem Vertigo, da ne kažem živeo Hičkok. Razgovaram tako sa Sonjom, i složimo se u potpunosti, koliko ti old school filmovi imaju jake, moćne dijaloge. Prosto te teraju da se zamisliš, da razmišljaš. U odnosu na današnje filmove koji obiluju brzinom, akcijom, eksplozijom, nasiljem, brutalnošću, ovi crno-beli deluju dosadno i sporo. A greota, recimo od Hičkoka jedini film koji mi se nije dopao je Rebeka, i to najverovatnije jer ga nisam najbolje razumela, daću mu još jednu šansu. Nego, da se vratim na Vertigo, moram da priznam da sam dovoljno luda i da sam na samom kraju filma uz tako neočekivan preokret (a tenzija kroz ceo film, pa moralo je negde da kulminira) vikala po stanu “wooooow kakav film”! I to je sve što ću reći, jer postoji toliko recenzija na zadatu temu da bi bilo stvarno suviše da sad i ja komentarišem. Rope mi je naravno izuzetan  s obzirom na činjenicu da je snimljen “iz jednog tejka”, što mu dođe pozorište na filmu. 😀

Idemo dalje, ne znam odakle da krenem, ali hajdemo ispočetka. Inače, imam neki tekst koji nisam objavila a u kom sam “ishejtovala” horor filmove. Stvarno nisam ljubitelj brutalnih horor filmova koji  hvataju publiku na mnogo krvi i na prepad. Bljutavo zastrašivanje, to mi se ne sviđa. Više volim filmove koji imaju taj “psiho” momenat, psiho horor filmove, koji imaju neku dubinu, neki smisao viši od toga da te samo preplaše. Neka prvi bude The Others sa Nikol Kidman, film koji govori o samospoznaji. Žena koja živi u staroj, mrаčnoj kući sa dvoje dece koja su osetljiva na svetlost i ubeđena je da je kuća ukleta. Tako kaže IMDb a ja kažem izuzetan film o samospoznaji.

Moram da priznam da, iako ne volim Andželinu Džoli, film Maleficent mi se stvarno dopao. Konačno da čujemo i Grdaninu stranu priče ;). Film koji govori da definitivno nije sve crno ili belo i da svako ima svoju perspektivu.

Triangle ili Trougao, film koji sam pogledala dva, tri puta u roku od mesec dana i opet ću. Isti film, različito društvo. 😀 Krstarenje Atlantskim okeanom i priča povezana sa Bermudskim trouglom. Mnogo dobro odrađene scene, povezane, film prosto klizi i ti zajedno sa njim ostaješ zarobljen u time loop-u odnosno u začaranom krugu koji se ponavlja. Naravno ima krvi koliko  hoćeš ali to nije poJenta, zapravo je priča toliko dobra da krv i ne primećuješ.

Crimson Peak je za ljubitelje gotike, da ne kažem romanse, iako ovaj film može da prođe i kao horor, triler, drama… sve u jednom. Dobra priča, kostimi, scenografija, kadrovi. Ima dosta scena „na prepad“ i previše krvi i nasilja ali kao što rekoh sve to je zanemarljivo jer ima dobar psihološki efekat koji ostavlja na gledaoca. U ovom filmu vidimo različite vrste ljubavi i kako to izgleda kad te duhovi prošlosti ne ostavljaju na miru. 😀

Ima ih još, ali evo da spomenem još Charade. Cary Grant i Audrey Hepburn su mi toliko ljupki i slatki u ovom filmu, toliko sam uživala u njihovom međusobnom „začikavanju“ i tim simpatijama. Ljupko, slatko, romantično i duhovito. Pravi humor, detinjast, blesav.

Toliko o tome koliko ne volim horore. 😀 Kao što rekoh, meni nije poenta u zastrašivanju u smislu duhova, veštica, nakaza. Interesantna mi je čovekova priroda, čovekov um, šta tu sve može da se pronađe, otkrije. A psiho hororci, upravo govore o tome, koliko čovek može biti izopačen. Ili jednostavno daju dobre ideje. 😀 Šalim se, naravno. Ovom prilikom pozdravljam moju Milicu koja voli horor filmove.

P.s. nadam se da se moji prijatelji ne ljute na mene što sam počela da ih spominjem.

Advertisements

6 thoughts on “30 day blog challenge – Dan 15. / Filmovi

  1. Dobra lista i dobra analiza. Neke od njih nisam gledao, pa hvala na preporuci. Doduše u zadnje vreme sam se ulenjio što se tiče gledanja filmova. Skupio sam gomillu i nikako da odgledam.
    Ovo za horor filmove se slažem. Odavno nisam gledao neki horor za koji može baš da se kaže da je horor. Volim neke elemente horora da se prepliću kroz druge žanrove. Eto baš si navela Crimson Peak. Nekako sam očekivao nešto drugo, možda strašnije… Na kraju nisam bio baš siguran kakav utisak mi je ostavio. Nisam, naravno, bio baš oduševljen, ali ne mogu da kažem da je film loš i ne mogu da kažem da je baš horor.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s