Mystery Blogger Award #2

Stvarno ste mislili da će ova igra da prođe bez mene? 😁

Hvala puno magicblackbird 💜 i

Pravila su sljedeća:

1 – Podijelite logo Mystery nagrade u naslovu posta

2 – Ne zaboravite da podijelite pravila

3 – Budite ljubazni i zahvalite onome ko vas je nominovao. Običaj je podijeliti link, ali neću se buniti ako bude čokolada.

4 – Recite svojim čitaocima tri stvari o sebi

5 – Odgovorite na postavljena pitanja

6 – Slobodno iznenadite i nominujte 10 do 20(može i manje, nije baš da se mora toliko) drugara blogera i obavijestite ih…

7 – Postavite drugarima pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan. I ne postoje glupa pitanja.

8 – I za kraj malo samoreklame, podijelite link do svog najboljeg posta/postova. Budite skromni, kažu da je to neka vrsta vrline.

 

Recite svojim čitaocima tri stvari o sebi

Mislim da sam rekla gomilu stvari, što kroz tekstove što kroz blog Igrice  i  30 day blog challenge al evo pošto je pravilo, još nekih random stvari…

  • Vodolija – drug član najjačeg klana, mafije, kartela među horoskopskim znacima. 😁
  • Volim da zasmejem ljude, da ispadnem klovn, da lupim pa ostanem živa, da im prenesem pozitivnu energiju.
  • Obožavala sam da igram Crash Bandicoota  na Soniju 😁

 

Pitanja by Magicblackbird 💜

 

Šta bi promijenio/la u ovom svijetu da imaš priliku ili moć?

Promenila bih pogled na život. Što bi Milan rekao, „Pogledaj me očima deteta“. Kada bismo mi odrasli mogli da posmatramo život kao dete što ga vidi, pa da nam izgleda kao igra, kao ljubav. Zapravo, kada bismo mogli zauvek da zadržimo taj sjaj u očima, da ne postane zaprljan dogmama, pravilima, identitetom, socijalizacijom, religijom, granicama, predrasudama, etiketama itd…

 

Da li si ikada povjerovao/la da si živio neki prošli život?

Znam da ne znam.

 

Za šta ti služi WP blog?

Za ispoljavanje ličnih nezadovoljstava i frustracija, uglavnom, kao i ostalima.😁 Šalim se, mada ima istine i u tome. Moj online dnevnik, druga kuća, prijatno mesto. Služi mi za povezivanje sa blogerima sličnih stavova a i različitih, za druženje sa divnim i kreativnim ljudima. Veliko poštovanje za sve Vas! 💜💜💜

 

Koliko često razmišljate o smislu života?

To pitanje me baš mučilo u tinejdžerskim danima, a sad me muči još više. 😉 Al zato ima dovoljno distrakcija da ne razbijamo mnogo glavu. Postoji li odgovor na to pitanje? Ili svako traži svoj smisao?

 

Da li se kajete za neke stvari učinjene prema sebi ili drugima?

Ako tražiš razlog da se kaješ, možeš ga imati svaki dan. Tako možeš da se kaješ svakodnevno. Stvar percepcije.  A ljudi smo, pravimo greške iz iskustva ili neiskustva. Nekad slučajno, nekad namerno, a svaka greška se vraća i plaća… dok ne naučimo. Mislim da treba težiti ka tome da se nikada ne kaješ zbog toga što si ono ko jesi.

 

Pitanja by F

 

Što želiš od WP?

Želim da ostane besplatan i da dugo traje! 😀

 

Što je za tebe sreća?

Za mene je sreća skup „malih“ stvari koje mnogo znače.

 

Što je tvoje najveće postignuće/cilj?

Moje postignuće je što ne dozvoljavam nikome da sruši moj ničim izazvani optimizam a cilj je da ga održim. 😀

 

Zašto to ne ostvariš? 🙂

Sve što ne ostvarim je zbog nedostatka motivacije ili želje.

 

Moja pitanja za Vas:

  1. Koje pitanje sebi svakodnevno postavljaš?
  2. Koje karakteristike tvog najboljeg prijatelja prepoznaješ kod sebe?
  3. Omiljeni vokal i omiljena pesma?
  4. Misao, tekst, slika, pesma, bloger ili bilo šta što te je inspirisalo da napišeš svoj poslednji tekst?
  5. Šta uvek nosiš sa sobom?

Moja lista nominovanih će biti malo duža… 😀 Trudila sam se da ne nominujem one koji su već nominovani, čisto da im ne dosađujem, a da uključim ostale.

Lovac na sunce

Sopstveni portparol

Južno od granice

Ttrriiddee

Nesto slatko – Vlatka

G3N1J4L4C

Mirma u Zemlji Čudesa

Krvavi leptir

Tamara Živković

Twentysix11

Kutak za misli

Mladunac

Duda

Zoja

Zevsova ćerka

 

Naravno ko god želi, može da odgovori na pitanja, svakako! Ljubim ve! 💜

Što se tiče samoreklame, stvarno ne mogu da odlučim koji tekst mi je najbolji, omiljen itd… recite mi Vi?

 

Advertisements

Aforizmi 8

  • Pravi su mađioničari. Pokrali su nas dok smo im aplaudirali.
  • Nije čudo što i mrtima stižu pozivi za glasanje nego što se odazivaju.
  • Nekada kad bi te svrbeo levi dlan verovao bi da ćeš dobiti pare, danas, prvo posumnjaš da si dobio šugu.
  • Dao sam autogol. To je bio jedini način da se vidi da igram.
  • Oprostio bih joj što je ušao đavo u nju, da se to nije ponavljalo.

(Vladislav Vlahović)

  • Srećom, živ sam. Nikad nisam imao prilike da umrem od sreće.
  • Nisam vatreni pristalica napretka. Navikao sam da živim u svojoj zemlji.
  • Mladi se ugledaju na starije. I oni su nezaposleni.
  • Svakodnevno porodično nasilje ne prijavljujem. Radi mira u kući.
  • Ne tražim da mi bude sve bolje i bolje. Zadovoljio bih se i time da mi bude bolje samo ono čime nisam zadovoljan.

(Milen Milivojević)

  • Jebeš ti taj narod koji živi psećim životom, a nit laje, nit ujeda!
  • Veoma teško se prilagođavamo promenama. Ovi već dugo seru po nama, a mi i dalje izgledamo kao popišani.
  • Jednog dana će i ratne operacije moći da se izvode bez krvi. Laserskim putem.
  • Odrekli smo se slobode štampe. Preko novina.
  • Naš patriotizam je ponekad toliko velik da prevazilazi granice naše zemlje!
  • Da moram danas ponovo da izaberem zanimanje, pre bih bio vođa bande, nego profesor fakulteta, ne zbog para, nego zbog ugleda…
  • Ne mogu ovde svi da tonu dublje od dna. To mogu samo najbolji!
  • Prst je glavi najbolji oslonac. Samo ga treba staviti na čelo.
  • Vođi svaka čast! Uspeo je da zaposli mnogo naših mladih ljudi, i to širom sveta!
  • Iako imaju odlične rezultate rada, naša država se jako loše odnosi prema lopovima. Potpuno ih ignoriše.
  • Dokle ćemo, bre, više da uvozimo škart?! Pa, umemo valjda to i sami da napravimo.

(Ninus Nestorović)

  • Volim te ko sina, poštujem ko oca, a mrzim ko brata!
  • Načitane preslišavaju!
  • Ono što drugima mogu da oprostim, to i sebi mogu da dozvolim.
  • Krade se u celoj zemlji. Dakle, u granicama zakona.
  • Priča se da smo nebeski narod, ali sumnjam da smo baš mi pali s Marsa!
  • Stala mi je na žulj. Blizina je učinila svoje!

(Radmilo Mićković)

 

Izvor: Časopis Jež

Follow za follow, sub za sub a mi smo true!

U trendu je masovno spamovanje tuđih Instagram profila i tuđih Youtube kanala sledećim izjavama – follow me, sub za sub, pogledajte moj kanal, lajk za lajk… Ljudi tako misle da će biti primećeni i dobiti što više pratilaca, pregleda itd. Ako vam je toliko stalo do brojeva, znate, ima opcija da se isti plate. To je mnogo jednostavnije nego da se opterećujete i po ceo dan klikćete copy/paste.

parafernaliablog.com
parafernaliablog.com

Da li se zapitate kakve pratioce ćete dobiti na taj način? Neko ko će vam uzvratiti iz pristojnosti i više vam nikada neće posvetiti pažnju, jer ga ne za ni ma te.
Šta mislite, čemu služi #hashtag? Upravo da bi se ljudi istog interesovanja povezali, pronašli. Dakle, mene ako zanima određena tema, vrlo lako ću je pronaći. Ako mi se dopadne profil osobe koja je pisala/pričala/fotkala o određenoj temi, rado ću je zapratiti, zato što me zanima a ne zato što me je molila za follow. Vrlo jednostavno. Dajte malo kreative, spontanosti. Birajte publiku.

Odredite temu, sadržaj, pa i hashtag i onaj koga to zanima će vas naći, bez brige.

Ono što mi je interesantno na Instagramu i što sam primetila kod određenih persona (neću ih reklamirati al mogu reći da mislim na neke lajfkoučeve) to je da izgrađuju svoj insta profil tako što zaprate masu ljudi, recimo 5000. Kada privuku određeni broj, to jest dobiju follow back, onda lagano „otpraćaju“ i ostanu recimo na 200. Prati ih 5000 ljudi a oni samo 200. Jako su bitni. To je taj Ego momenat.

freepik
freepik.com

Svakodnevno me zaprati neko ko reklamira svoj brend ili nebitno, neko ko ima privatan profil. Lako može da se odluči da me zaprati jer mi je otvoren profil i sadržaj je vidljiv. Naravno, ukoliko ne uzvratim u roku od par sati sledi „otprat“. Što se tiče tih brendova ili organizacija, poslovnih profila, postoji toliko načina da pokriju ciljnu grupu na Instagramu, recimo upravo hashtagovi, pa ako ništa sponzorisane objave. Društvene mreže su odlična prilika za reklamu ali reklama se plaća. Nije svako speman da daje novac za to, ali onda poradi na imidžu i na ideji. Kako poraditi na imidžu Instagram profila? Recimo odabirom određene teme. Tamara je o tome pisala na svom blogu i dala konkretne i dobre primere.

Stop spamu i trolovanju. Izgradite svoj kanal/blog/profil tako što ćete imati odabranu publiku koja će vas ceniti i koja će vam se rado vraćati zbog VAS. Ali opet da napomenem, ako nije bitno ko vas prati, već broj, onda platite, vrlo jednostavno.

Metode za efikasno uklanjanje uloge žrtve

Znate za ono pitanje šta imaš protiv? A obično sledi odgovor – ništa efiksano. E pa tome je došao kraj. Postoji rešenje za sve, pitanje je samo koliko zaista želiš da otkloniš neki problem.

Sada ću pokušati da na malo agresivniji način analiziram pojam energetskih vampira odnosno toksičnih ljudi ali i ulogu žrtve koja ide u paketu ovog odnosa. Dakle, imamo osobu 1 koja je navodno jako loša i osobu 2 koja sve to trpi zato što je jako dobra. Osoba 1 je nosilac krivice a osoba 2 žrtveno jagnje. Kome u ovoj priči teže pada uloga? Da li je lakše biti krivac ili žrtva?

Mislim da je žrtvi mnogo lakše, jer se ona krije i štiti iza te kuknjave, jadan ja, vidi šta mi rade. Ima koga da okrivi za svoju patnju i prebaci odgovornost na drugog i satima i danima može da priča o svom „problemu“. Jako je važno da je ona čiste savesti i da neko drugi mora da snosi odgovornost za svoje „zle postupke“. Kad dobije podršku okoline, tada samo još više pumpa svoj ego žrtve. Ne daj Bože da neko dođe sa konkretnim predlozima o rešavanju problema, žrtva će pre da se uvredi jer ona voli da priča o tome, šta će da radi kad se prolem reši? Samo da napomenem ovde pokušavam da dočaram konfliktne situacije koje nisu velike u meri fizičkog zlostavljanja i slično. Ne želim time da se bavim a i ne razmišljam o tome. Polazimo od baze. Uvek počinje od verbalnog konflikta i ako ne postaviš znak STOP, situacija se razvija u mnogo veće probleme.

Baš nije lako biti žrtva a ni krivac.

Sada ću probati, u stilu savremenih lajfkoučeva da rešim problem, odnosno ispitam ga. Naravno sve sam ovo već čula negde, „pokupila“, razmišljala o tome…

 

1. Ljudi se ponašaju prema vama onako kako im dozvolite

 

Proverite sami. Sve dok ne postavite granice, granica nema. Dovoljno je da zažmurite na jednu „sitnicu“ i ostavili ste prostora za još mnogo što sitnica što krupnijih stvari. I onda pukneš i kažeš neću više da te trpim. A nisi morao da trpiš od samog starta. Izbor je ključ, a ne izaberemo najčešće. Kada bismo na te sitnice gledali kao na kamenčić u cipeli…

 

2. Poverujte kad vam ljudi pokažu ko su

 

Nemojte stvarati iluzije o nekome. To je malo teže jer svi živimo u svojim glavama i najčešće kreiramo sliku o nekome, posebno ako ga tek upoznajemo. Želimo dobre ljude u svom okruženju. A kada nam taj neko prikaže sebe u nekom svetlu koje nam se baš ne dopada, prvo što uradimo – pravdamo ga, ma nije on takav, nemoguće, dobar je on ustvari. Ajde da damo još jednu šansu… Da mu damo šansu da ponovi to isto bar još nekoliko puta, čisto da budemo sigurni.

 

3. Pusti vodu da govna odu

 

Kad se zasitimo „svega“ ide najbolji deo. Neću više da te trpim, puštam te dalje. Neću te više u svom okruženju jer si jako „loš“ čovek a ja te trpim već neko vreme, dosta je bilo, sad JA preuzimam kontrolu nad svojim životom… Je l primećujete da smo i dalje u iluziji?

victim

Korak 1, 2, i 3 mogu da se odvijaju i u mnogo kraćem roku ako ih imamo u svesti. Čim registrujemo problem, ispitamo koliko i da li je došlo do nesporazuma, da l može da se reši ili je to nešto što nismo spremni da trpimo danima, mesecima, godinama… Poenta je da se ne trpi ništa. Da se ne bude žrtva. Možeš biti dobar čovek a da to ne znači da moraš da se žrtvuješ. Tako što kažeš sebi a i drugome – ej, ne može tako, ne želim to, to mi ne prija, ako se ne razumemo idemo dalje, hvala na pažnji.

Dakle lakše je biti dobar čovek, jadan žrtva, nego neko ko se zauzeo za svoje stavove i principe i kaže Neću ili Hoću tako. Između ostalog, problemi u komunikaciji, ljudi se ne slušaju međusobno. Ako primećuješ da se ne slušaš sa nekim, zar to nije dovoljan znak da nema poente trošiti energiju dalje?

Vrlo je jednostavno, je l može nešto komplikovanije?

Top 3 životne lekcije

(Već znate da je ovaj tekst objavljen u okviru izazova 30 day blog challenge, međutim, jako mi je značajan i mislim da zaslužuje jednu „samostalnu“ objavu)

1. Veruj u sebe!  

Mislim da je ovo nešto najvažnije što bi trebalo da se shvati. Uz veru podrazumevam ljubav, ali sada se okrećem toj podršKi koju uvek očekujem prvenstveno od drugih pa tek onda kada dobijem potvrdu onda je mogu zatražiti od sebe. Mislim da je ovo užasan stav. Ali sam takva oduvek. Nesigurna, ne u svim poljima, kad sam sigurna onda sam sigurna 100% ali kad nisam onda možeš da me okrećeš kako hoćeš. Prihvatam sugestije, možda i previše. Verovatno se ne treba ni previše otvarati- a gde je tu tvoje mišljenje? Ni jedno ni drugo – ni da si previše labilan a ni da si previše ponosan. Dakle, sredina (palačinke sa nutelom ili sa džemom od šljiva).  Mmmm ali ko još pa živi osrednje? A ono ispade tako najslađe.

Niko neće verovati u tebe ako ti sAm ne veruješ. Zapravo, nije ni bitno da li iko veruje u tebe jer, čak i da veruju a ti ne veruješ u sebe – čemu sve ondaK?

2. Ljudi su sebični!

Ovde ne osuđujem nikada niti mi pada na pamet, zato što sam i ja čovek. Svako će prvo zadovoljiti svoje potrebe, primarne, sekundarne pa će eventualno obratiti pažnju na drugog. Nećemo se lagati, priznali Vi to ili ne. Čak i osobe koje se „žrtvuju“ za drugog, sve daju drugima, stavljaju druge na prvo mesto, ispred sebe, mislim da su i oni sebični. Na primer – ti si meni sve, volim te, žrtvujem se za tebe, dajem ti sve, ti si moj život… Ti si moj život. Ako ostanem bez tebe, nema ni mene. A valjda mi je stalo do života. Samo što je tu došlo do brkanja lončića.

Ili osobe koje osećaju krivicu ako ne stavljaju druge ispred sebe jer imaju osećaj da nekome nešto duguju. Oslobodiće se te krivice, možda će se malo osetiti bolje, biće im lakše i to je poenta – dobar osećaj, mir, olakšanje.

Naš unutrašnji svet i naš spoljašnji svet. Priklonićemo se nekome iz istog interesa. Zavolećemo nekog iz istog interesovanja. Pa, naravno, kako drugačije može da bude? I kad dođe do razilaženja, nešto se promenilo, nešto nije po našem. A mi volimo da bude kako nam odgovara, jasno. Mislim da bi trebalo prihvatiti sopstveni i tuđi sebičluk, razumeti ga i pustiti. Staviti ego manje- više pod kontrolu. Kažem, manje – više zato što ništa nije sigurno i ništa ne možeš držati pod kontrolom 100%.

3. Ništa ne traje večno!

Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni ambicija, ni želja, ni motivacija, ma ništa! Sve se neguje i pušta da živi ali umire, jbg… Ako se grčevito držimo za nešto, onda smo u velikom problemu, da, tako mislim. Biti opsednut kontrolom, isto. Pa očekivanja pa razočarenja… Koliko emocija uloženo u sve to… A to na kraju propadne, pa bedak zar ne? Verujemo u bajke – živeli su srećno do kraja života.. Ej, do kraja života. Ali srećno! Dakle, budi srećan, makar do kraja života. 😀

Ljubav u braku

Šta tvoj muž predstavlja u tvojoj porodici? Da li je on neko ko donosi novac i plaća račune i popravlja stvari tu i tamo? Da li je on neko koga si izabrala? Izabrala da mu pružiš svoje srce, svoju ljubav? Da li je to ta ista osoba i nakon dolaska dece? Da li je on početak stvaranja novog života?

Kažu… u braku nestane ljubav jer dođu obaveze i deca. Što dozvoliti spoljnim okolnostima da utiču na tu početnu tačku u kojoj je nastala ljubav? Možda to i nije bila ljubav? Da li je moguće da svu svoju ljubav preneseš na decu i prosto je otrgneš svom mužu? Sada ti njegova ljubav nije potrebna?

Posle teksta Može brak ali da nije mrak u kome generalno iznosim svoje stavove, u ovom tekstu želim da diskutujemo konkretno o bračnoj zajednici odnosno o supružnicima.
Koliko brak u današnjem vremenu zaista može da se održi s obzirom da se sve više ističe individualnost i nezavisnost? Žene traže svoja prava, muškarci svoja i sve se čini da se i jedna i druga strana osećaju ugroženo. Vodi se borba. Ko ima više moći i kontrole. Ko vodi igru.

Zašto ljudi uopšte stupaju u brak? Zato što je to tradicija? Ili zbog materijalne sigurnosti, onda da ne bi ostali sami ili žele potomstvo a sami ne mogu da iznesu obaveze? Ili na kraju krajeva zbog ljubavi koja navodno vremenom prestaje.
A zašto ljubav prestaje? Neki kažu zato što je uzimamo zdravo za gotovo. Uzimamo je kao naviku, kao nešto što se podrazumeva i smatramo da nema potrebe da je negujemo. Potpisali smo papir to je to. Podrazumeva se da je ljubav sada večna i u dobru i u zlu. Partneri se udalje kad dobiju decu. Onda svu svoju ljubav koju su imali prenose na svoju decu.

Partner se zanemaruje a zašto? Kao što rekoh, on ili ona je početna tačka kreiranja novog života, zahvaljujući njemu ili njoj imaš decu, vašu decu. Zašto onda postaje nebitan lik tokom vremena? Pa nismo životinje koje vrše reprodukciju valjda imamo neki razum. A na kraju krajeva deca odrastu i odlaze iz porodičnog gnezda i na kraju šta ti ostaje? On ili ona. Ta osoba koja bi trebalo da ti bude partner, oslonac, podrška, ljubav.

Pitam se…

​Pitam se, pitam se tako, što da se bavim time, kad to nema veze sa mnom? Ama baš nikakve veze. Nema dodirnih tačaka. Ne postoji šansa da se susretnem sa takvim stavom. Nema razloga ni da ga odobrim pa samim tim da mislim o tome. Hmmm… Pitam se tako, gde ide ta moja energija uložena u besmisao. Pitanje, a sadrži odgovor. Sjajne stvari oko mene a ja se zalepila za tu jednu nebitnu. Kakvo gubljenje vremena. Dragocenog vremena. Gde je tu vreme uloženo u kvalitet a ne u kvantitet. Gde je tu moja priča? Gde je tu moj pravac kretanja? Kakav je ovo zastoj? Ima li nade da sednem u kola i odvezem se do bezbednog mesta. Tamo gde nisu sumnje, strahovi, patnje, predrasude. Kakve gluposti a toliko crpe energiju. Neverovatne stvari. 

Hajde da promenimo ploču. Na mom putu nema prepreka i znam tačno kuda idem. Znam šta je bitno a šta nije. Šta je meni bitno a ne nekome tamo izvan mene. Ionako je baš sve, stvar lične percepcije. Tvoja je tvoja, moja je moja. Imam prava da se ne pravdam, baš kao i ti. Gledam svoja posla, a imam dosta posla. Nema više odlaganja. Odlažeš stvari na stolicu jer te mrzi da ih spakuješ i složiš u ormar. Odatle i dotle ide sve ostalo. Odlažeš ljutnju, odlažeš sebe, odlažeš poljupce, odlažeš motivaciju. Sve odlažeš osim briga. Eh, te brige. Ne nose ništa lepo sa sobom, samo teret. Saviješ kičmu a one se nabiju na tebe. Neće da puste. Da vidimo ko je uporniji. Nemoj da se predaš.