Gde sam?

Dragi moji drugari, samo da se javim ukoliko neko brine.😁 

Nisam skoro ništa objavljivala iako sam imala nameru… Imam dva teksta sačuvana u kompu koji trenutno nije u funkciji i taj problem rešavam uskoro. Jedan je o muško-ženskom prijateljstvu a drugi o religiji i zakonu privlačenja. Imam neke beleške u telefonu, videću ro da objavim ovih dana. Sve češće zapisujem u telefon, možda mi postane navika da postavljam tekstove ovako direktno preko telefona… kakva su Vaša iskustva po tom pitanju? Navikla sam da kucam na kompu i čini mi se da je lakše editovati tekst tako…

Kako ste mi? Kako ovo čudno vreme utiče na Vas?

Čitamo se uskoro! 💜💜💜

Lepe a glupe, ružne a harizmatične…

Predrasude o ženama… Ako je prelepa onda je sigurno glupačica a ako je ružna, onda mora da ima harizmu. Čuvena misao da ružne devojke imaju najbolje frajere, upravo zbog svoje harizmatičnosti i energije kojom sijaju. Dakle, nije sve u lepoti. Ma, nemojte?

Najgora kombinacija bi bila da je žena prelepa i u isto vreme pametna i inteligentna a sa druge strane da je jako ružna i glupa, plitka, površna, prazna. Zašto kažem najgora kombinacija? Zato što obe imaju uslov za stvaranje ljubomore i zavisti. Na kraju krajeva, ima i ona misao – lepota je  u oku posmatrača. Definicija lepote je individualna stvar. Ružna devojka se dopadne momku zbog svoje ličnosti ili karakternih osobina. Lepa devojka je naravno fizički privlačna.

Ovoga puta, želim da stanem u odbranu lepih žena. Ali, onih koje su svesne svoje lepote ali je ne zloupotrebljavaju i ne manipulišu, one koje su u isto vreme lepe i pametne. Mogu li one imati kompleks, zbog svoje lepote? Da li one razmišljaju na taj  način – da ljudi o njima imaju predrasude? Imaju li zbog toga kočnice, osećaj manje vrednosti? Bez obzira što spadaju u taj standard lepote kakva se nameće, da li zbog toga osećaju smetnje i pritisak? Toliko kontrasta na ovom svetu i pokreta, udruženja, organizacija za prava manjina, za prava onih koji su diskriminisani. Pravda za debele, pravda za mršave, pravda za visoke, pravda za niske… Malo karikiram, ali shvatate? Gde je pravda za one “idealne”? Za one koje se uklapaju u tu sliku “savršenog”. Savršeni su uvek ugnjetavani jer ih nema mnogo, ipak su oni u manjini. Savršeno i ne postoji zapravo, tako kažu oni koji nisu savršeni.

Lepe žene su verovatno kurve. Jer, zašto ne bi bile? Danas je lepota unosan biznis. Imaš lepo telo i lepo lice, što to da ne iskoristiš? Teško se živi a opet postoji toliko načina da se zaradi. Jedan od njih je “prodati sebe”. Lepe žene to sigurno rade. Lepa žena je na nekoj visokoj poziciji u društvu verovatno ne zbog pameti već zbog nečeg drugog… Napomena – ne mislim na žene koje evidentno ulažu u svoj fizički izgled tako što ga operišu, prepravljaju i dovode do “savršenstva” kako bi kasnije zarađivale od njega, i time potvrdile postojanje termina – starleta. Mislim na prirodne lepotice, koje zrače, koje privlače poglede zbog toga što jesu a ne zbog toga što glume ono što žele da budu. Takvih žena još uvek ima, i treba im se diviti a ne stvarati odmah predrasude.

Lepa ili ružna, žena ima dušu. Ne može se svima dopasti ali svaka ima nešto prepoznatljivo u sebi.

Razlika u godinama

Inspirisao me jutjuber sa kanala Misli globalno.

Šta je to 20 godina razlike u jednoj čistoj ljubavnoj vezi? Vezi koja je tu bez interesa, bez predrasuda, bez očekivanja. Lepa je takva kakva jeste, iskrena. Kažu da srce nema kriterijum, ono voli a godine su iluzija.
Nije bitna dubina džepa, tip auta, veličina stana, po mogućstvu neka dodatna nekretnina. Nije bitan fizički izgled, silikoni su samo bonus.

A sad ozbiljno, zamislite sebe u situaciji u kojoj morate da čekate svoju srodnu dušu da poraste kako biste se zaljubili u nju. Fizički da poraste, pošto ste vi poranili malo 20 godina pre nje. Nije bitno to, bitno je da ćete se sresti.

Sad još ozbiljnije, ne osuđujem. Pokušavam da razumem. Nemojte me pogrešno shvatiti. Meni je to zabavljanje čista perverzija. Da mlade devojke recimo, pored lepotana svojih vršnjaka, izabere čoveka u zrelim godinama. Možda zbog iskustva? Zbog pažnje? Žene obožavaju da osete naklonost. A i obrnuto, mlad momak sa starijom gospođom. Ili tražimo osobine svojih roditelja u partnerima, s obzirom da su roditelji prvi kontakt sa svetom i sa suprotnim polom. Mora još da se kopa po psihologiji, ja sad izlažem neko svoje mišljenje pa neka je ono i površno.

Danas ništa nije normalno ali se aktivno radi na tome da postane normalno. Tolerancija na visokom nivou. Ne kažem da bi trebalo zabraniti ljubav u bilo kakvom obliku. Ljubav je lepa. Ali ljubav nije perverzna. Ona opija na drugačiji način.

Mislim da ovaj imidž kapitalizma nameće i previše. U potpunosti kontroliše. Koliko ima iskrene ljubavi u tim odnosima? Ako nije zbog novca, moći, prestiža…
Mladost je sveža, uzbudljiva. Razumem gospodu u klimaksu, oni su željni dokazivanja. U principu ako postignu uspeh u karijeri misle da mogu da se bahate. A devojke traže sigurnost. U svakom obliku. I šta dobijemo od svega toga? Nije valjda samo čista hemijska reakcija u telu, privlačenje?
A i kakvo je to privlačenje? Razumem da neko sa svojih 45, 50 godina izgleda lepo za svoje godine pa neka je i seksi, ali svojoj generaciji uz dužno poštovanje.

Šta radite kad nemate vremena?

“Izvini, nemam vremena, imam mnogo posla, obaveza.“ Ne, nego, izvini, nemam sad vremena za tebe, nisi mi prioritet. Zašto ljudi, što bi rekli – ne nazivaju stvari pravim imenom. Iz pristojnosti? Da ne uvredimo nekoga? Hajde da nafilujemo izvinjenje – izvini, ja zaista želim da ti se posvetim ali nemam vremena. Mislim, molim Vas, koju četkicu za farbanje koristite? Koliko kontradiktornosti u jednoj rečenici.

Prva stvar – posvećujemo se aktivnostima, stvarima, ljudima kojima zaista želimo. I mislim da se to zove uspešno bavljenje svojim životom. Jer, se zaista i posvećujemo stvarima koje su nam bitne. Bitno ti je da odeš na posao, da zaradiš za stan, hranu, provod. Bitno ti je da provedeš vreme sa voljenom osobom, ona ti pruža ljubav, podršku, nežnost, razumevanje, sex. Bitno ti je da popiješ piće sa bliskim društvom, smejete se,  uživate.

Stvar je u tome – što smo stariji, da ne kažem veći, taj krug prioriteta se sužava i to je sasvim normalno.

Često, čak između dve bitne stvari moramo da biramo. I opet se odlučimo za onu koja nam više odgovara, leži.

Ako će to neko povezati sa sebičnošću, o.k budimo sebični. Ali budimo iskreni. Vagamo na jednu pa na drugu stranu a osećamo se kao žrtve, jer, kad činiš jednu stvar, zanemaruješ drugu. Pa, to je logično ali ne vidim ništa loše u tome, s obzirom na postavljene prioritete. Posmatram sebe, nekim ljudima zaista želim da pružim pažnju, ali nekada, jer sad imam preča posla. Čak i da mi je preči posao da sedim kod kuće, buljim u telefon i pijem kafu. Nisam asocijalna, samo volim da uživam u sopstvenom društvu. Da li se i Vama čini da sve manje vremena provodimo u sopstvenom društvu? A to je, po mom mišljenju, najbitnije društvo koje ćemo ikada imati.

Kulturna nekultura

Imam utisak da čovek postaje, transformiše se, u sve manjeg čoveka. Umesto da napreduje on čak ne ide unazad, nego nestaje, nema ga. Gde je čovek? A ja sve želim da vidim prijateljska lica, empatiju, razumevanje. Što više moći ima u svojim rukama, željan kontrole, to je njegov smisao za lepotu života nepojmljiv.

„Ništa nije sveto, sve je bruto i neto, sve je zabava.“ Sve je profit i interes.
Izgleda da je čovek izmislio pojam „kultura“ da bi mogao da joj se ruga. Da bi mogao da je ismeva. Svet je pun kontrasta, jasno, ali divno kako čovek pristupi kristalizaciji tog kontrasta do srži, do krvi. Dobar ili zao. Siromašan ili bogat. Slavan ili nepoznat. Gladan ili sit.
Što je kulturniji, to je veća šansa da bude osuđen na propast. Znate šta, džabe tebi novac za pozorišnu kartu, kad ne umeš da se ponašaš kulturno u ustanovi koja je predviđena da te bar na neki nivo uzdigne. Ali neki ljudi tamo idu zato što je to kul i trendi.
Sad mi je pala na pamet ona akcija, da ne kažem pokušaj dovođenja nekog reda u gradske autobuse. Na prvim i zadnjim vratima ulaz, na srednjim izlaz. Kako je to protumačeno? „Neće meni niko da određuje na koja vrata ću ući i izaći, vidi kako prave debile od nas.“ A vidim sistem anarhije je uvek pun pogodak. I svaki put se probijaš laktom jer ne možeš da izađeš iz autobusa od čoveka koji ne ume da ti ostavi prostora nego hoće preko tebe da uđe, a malo mu fali da te preskoči. Jezivije mi je guranje, gužvanje u autobusu, kada ponestaje vazduha, ali za to je krivo kašnjenje ali nekultura nastaje kada si toliko bitan baja da mora da uđeš iako nema više mesta ni za dlaku.
Nije kulturno ni kada nemaš dovoljno strpljenja da čekaš svoj red, nego gledaš na koju prevaru što pre da se proguraš. Uh, nervozne bubice.
A ni dobar dan ni doviđenja, prijatno, molim te, izvini, hvala. Ove reči će uskoro postati arhaizmi. U šta se tek pretvaraju buduće generacije, u robote bez emocija, koje pokreće animalni instikt. Samo da oni budu zadovoljeni makar to značilo ugroziti tuđe postojanje. Samo kidanje, pokazivanje zuba, kao da je to jedini način da se pokaže da si jak.

„Jedan pogrešan korak i magija prestaje“

​Došlo je to krajnje vreme, kada ne možeš da poveruješ ni u sopstvenu misao. A ne možeš da poveruješ  ni tuđoj, da li je istinita. A možda je ta istina oduvek bila tu. Samo mogu da otvorim oči, mnogo šire. Kaže Osho, da bi trebalo stvari posmatrati sa četvoro očiju. A kako ako ne veruješ ovom drugom paru, koji nije tvoj, ili te taj par očiju izda u nekom trenutku, pa se ispostavi da ne gledate u istom smeru. Čak ne verujete u iste bajke. Oh, slatke laži ispričane. Nisu čak ni bajke. Deluju slatko, kao med. A ukus, mmmm gorak. 

Ne volim da me nešto protrese, da me udari kao grom iz vedra neba. Mislim da to ne zaslužujem. Ja zaslužujem bolju pažnju. Nežna sam i osetljiva. Trebalo bi me gajiti kao ljubav i neću da pristanem ni na šta manje.
Ne odustajem od ljubavi. Zaslužujem da budem voljena i biću voljena. Ako mi do sada nije dolazio princ na belom konju već samo konj, ne znači da nikad neće. Glupo je ne nadati se ljubavi. Biću uporna.  Idemo dalje, bolje, iskrenije. I to namerno. Ne očekuj da budem slomljena. Nežna sam, ali nisam staklena. Nisam ni porcelan, ni keramika. Nisam ni zlato, nisam ni dragulj. „Ja ne postojim, jer mene nema, ja samo želim da budem negde“.
Tretiram sve ljude sa poštovanjem, da ne kažem respektom, i to očekujem od drugih. Od svakoga, baš od svakoga. Nisam nevaspitana, ne znam da vređam. Znam da psujem, određene psovke i volim ali u drugačijem kontekstu, ne volim da ih upućujem da bih uvredila, ponizila. Jadno je kako ljudi iskazuju svoju nemoć. Ili je tužno. I jadno i tužno. Izgleda da je najlakše tako. Da samo pukneš, da nemaš kontrolu, i da se posle pravdaš kako imaš kratak fitilj. Da se pozivaš na neke afekte. Nema posle izvini. Frustracija mora da izbije, da izađe, pogotovo ako se guši. A šteta, kako čovek ne ume slobodno da diše, nego potiskuje i glumi. Posle od dobrice postane zver, neprepoznatljiv.
Možda je uvek bio zver, a ja lepotica, eto, bar nešto.

Feminizam

Što se tiče feminizma i njihovih stavova – ne slažem se. Generalno nisam za generalizovanje, nisam za teorije, nisam za zakone, dogme…. Glasam da se gaji individualnost bukvalno na nivou ćelije.

Muškarci su sa Marsa, žene sa Venere. Šta tu nije jasno? Možda je teorija ili šala ali istinita, bar u činjenici da smo r a z l i či t i. Počevši od fizičke građe pa do mentalnog sklopa. Slažem se da bi trebalo da postoji jednakost u smislu poštovanja svakog bića kao takvog. To da su žene ponižene i spuštene na nivo koji im ne priliči to je već način na koji savremeno društvo funkcioniše. Ali tu postoji veliko ALI, da i muškarci nisu u zavidnom položaju.

Muškarci šovinisti, žene kurve. Zašto? Zato što su to negde pokupili od detinjstva, od samih početaka isprogramirani i to im je plan i program. To što seks prodaje i pravi profit i zaradu, za to se obratite toj kutiji kojoj svakodnevno posvetite masu svog dragocenog vremena. Sve je danas marketing. Kako, šta i kome prodati robu. Makar to bilo ljudsko telo. Sve je roba, tržište je ogromno.

Što se tiče fizičke razlike koja je i više nego očigledna – pa žene moje šta biste htele? Da radite na građevini, da zidate zgrade? Da idete u vojsku (možete čak i to)? Da radite bilo koji posao koji je svojstven muškarcima? Tu smo da se dopunjujemo. Bukvalno. Savršene smo ovakve kakve smo. Baš kao i oni.

Kažu da su žene pametnije od muškaraca… ali crno pa se ne vidi??  Pa daj da vidimo to umeće i sposobnost. Žene emotivne a muškarci racionalni. Razlika, ponovo. A ko će manipulisati… Da li su superiornije ženske suze ili čvrsta muška ruka a onda opet dolazimo do paterna. Samo izaberi boju.

Poslušajte pažljivo reči Ammare Šabić… Sve se slažem, i žena je rekla jednu činjenicu zbog koje su žene u “položaju” u kakvom jesu. Ma nema veze da li je jedina, na sve će ona zažmuriti. Pa, e. Da li da prokomentarišem? Žene odgajaju muškarce. Ako si dama, neka se ponaša prema tebi kao da jesi, ali ako nisi ponašaće se kao da si __________ (dopiši sama). Dajte bar malo samopoštovanja ali ne tako što gazite preko drugih. Hoćemo da steknemo neko samopoštovanje tako što dobijamo potvrde od muškaraca, da vredimo. Ako se izjednačimo, onda smo isti, i onda vredimo.

Pa gde vidite vrednost?  U seksi reklamama, u seksi spotovima, tamo gde ste kao objekti, predmeti, stvari, krpe, zakrpe… Ne pristajem na takve poglede i ne pristajem na takvo okruženje. Mislim da je problem u tome što su žene prihvatile takve uloge. I što u podsvesti nose takve poruke kojima su učene. E, to je tužno. Dovoljno su glasne, lajave i emotivne, srčane i predivne. I nedostaje samo jedno – s a b e r i   s e ! Stani uz sebe i za sebe. Ali, nemoj ugnjetavati.

U tekstu o prevari sam više napadala muškarce kao glavne krivce koji će prevariti, međutim šokantno je saznanje da žene čak i u tome žele da im pariraju. One, koje se postavljaju kao nezavisne, jake i koje misle da lagano manipulišu, one vode igru… Na primer, imaju dugu vezu ali varaju… Čak i da veza nije učvršćena, opet varaju… Višak muških hormona, šta li? Ili se plaše da ne budu prevarene pa bolje napad nego odbrana? Ili su jednostavno same po sebi skotine, plitke, bez grama mozga, bez imalo socijalne i emocionalne inteligencije. Izvinjavam se što vređam, ali ne mogu drugačije da iznesem svoj stav. Ne mogu da ih mazim. Igrati se sa tuđim emocijama, nije humano. Ali eto, hoće one da budu muškarci. Pa, budite, promenite pol ili zavolite svoj.  A mislim da je mnogo lepše uživati u svom nežnom, predivnom polu, jer kao što rekoh žene su predivne samo što nisu toga u potpunosti svesne. Nežna, emotivna, ranjiva, prelepa bića.