U čemu je suštinska razlika između muške i ženske ljubavi?

U čemu je suštinska razlika između muske i zenske ljubavi? Na koji način vole žene, a na koji muškarci? Čini se da muškarci žele apsolutno da poseduju naše telo, mi, pak hoćemo potpuni posed nad njihovom dušom. Prastara priča o duši i telu.Tu, na materijalno-duhovnom nivou počinju razlike i nesporazumi.  Počinje i večni ljubavni rat između polova, zato što se svaki rat vodi sa idejom i ciljem da nešto treba zaposesti, imati, raspolagati, pokoriti…

Ona misli: “Želela bih da On sve svoje vreme i misli posveti isključivo meni, uvek i zauvek, da mi se divi, da me obožava, a ja ću, kao ohola carica, dopustati da me tako voli samo kad se meni prohte. Po mom dnevnom hormonskom kalendaru. Jednog dana na primer od 12 do 14 sati, i možda između 23:15 I 23:25h!

On misli: “ Želeo bih da ona celo svoje telo, sve svoje vreme posveti isključivo meni, uvek i zauvek, da mi se divi, da me obožava, da mi kuva, da me teši da me razume, pruži mi oslonac…(O ostalom muškarci ne razmišljaju, pa je glupo da navodim ono o čemu mi razmišljamo da oni mozda razmišljaju a zapravo ne razmišljaju!)

Ovako izgledaju tajne projekcije naših baznih ljubavnih misli koje gotovo nikada ne izgovaramo jedni drugima, a Boga mi, retko ih kažemo i sebi u sebi. Zašto ih ne izgovaramo? Pa, zato što u njima leži težnja za sopstvenim gospodarenjem i tuđim ropstvom, a to nekako ne liči na ljubav koja bi trebalo da podrazumeva toleranciju, uzajamnost, prožimanje, ravnopravnost, najlepša osećanja… i još ceo niz tako bajnih, uzvišenih stvari.  Ne moramo, zapravo, zagledati samo muško-ženske odnose. Dete očekuje da budete njegov rob, vi očekujete da dete bude vaš rob, a onda vremenom pristajete da vam bude gospodar. Zato vas jedino kučići vole onako kako treba-ropski i bezuslovno!

Ma, da se ne lažemo očekujemo da nas klima, priroda, planeta i Bog vole bez zadrške, onako kako mi zamišljamo da treba, sa minimalno davanja i maksimalno uzimanja. Da li je normalan sebičluk  u ljubavi? Mislim da u ovoj fazi humanoidne evolucije – jeste!

Svakog dana se iskreno trudim da budem bolja, da uzrastem i prerastem sebe, pa, ipak kad je reč o ljubavi sebična sam i tačka. Želim je celu za sebe i patim ako nije tako. Iako je ima puno, ljubavi  opet nikad dovoljno. I kao za baksuz nikad dovoljno baš od onog do kojeg nam je najviše stalo.Tešim se, ipak, da je ravnodušnost gora od sebičnosti. Zamislite situaciju u kojoj posle ogromnih napora dižete ruke od svoje ljubavi, priznajete poraz, pa nadalje tiho govorite o umrloj ljubavi, zatvorenoj vezi, sahranjenom braku. Svako na svom brdašcetu sa udolinom između, preko koje nema mosta. Bolje da taj most, makar i  večno, bude pod rekonstrukcijom nego da ga uopšte nema. (Da se razumemo, istinski mrtve ljubavi ne treba oživljavati, njima nikakva reanimacija ne pomaže, one su dobrodošla kolateralna šteta u našim životima utoliko što ih ne treba smatrati nesrećom nego lestvicom više u životnom iskustvu.)

Zdrava ljubav se neprestano klacka između nesaglasja u ženskoj i muškoj osećajnosti. Mi bismo da uzmemo njihovu dušu skroz, neka nam budu emotivni i finansijski oslonac, ali neka se ne bave ničim drugim do nama. Oni bi i naše telo i našu dušu i naše vreme smatrajući da im to pripada po nekom prirodnom pravu muškosti. Mislim da u ovom uzajamno muško-ženskom ljubavnom sebičluku ipak gore prolaze žene, zato što one i svoje realno i svoje misaono vreme posvećuju muškarcima…

 Jasmina Mihajlović: “Ljubav sa recnikom nepoznatog”

 

Advertisements

Magija nas privlači kada naša ljudskost izgleda najkrhkija

Ako ste već dovoljno  srećni da volite, koga je briga kakvu spoljašnost ima, kakvo meso i kožu kao ukras nosi vaša voljena osoba?


Onaj ko može da vas natera da se smejete, nateraće vas i da zaplačete.


Ja sam Alkej, onaj koji se ruga ratu i herojima. Bacio sam svoj štit i pobegao iz poslednje bitke. Trebalo bi, valjda, da me bude stid. Ali ja prkosim stidu. Nema ničega sramnog u tome što više volim život od smrti. Nismo mi glupi Spartanci, na kraju krajeva. Da sam uradio drugačije sada bih bio mrtav. Kakvu će korist od toga imati bogovi, oni koji sami nikada neće umreti?


Došao si i dobro si učinio. Bio si mi potreban. Zapalio si bakljom moje srce. Spustio plamen u moje grudi.


Moj otac stiže kući kao pepeo u ćupu a ja treba da budem srećna zato što je umro slavno? Šta god da to znači.


Pogledaj pre nego što zaploviš jer kada jednom već budeš na moru, moraćeš da se nosiš sa svime što dolazi.


Izbor je luksuz koji imaju samo slobodni.


Bolje je obogatiti se umom nego telom.


Muškarci tvrde da žele poslušnost kod žena, ali ja sam otkrila da oni više vole nadmoć – dokle god to može da se ogrne u popustljivost.


Zar nije izvanredno kako erotska privlačnost nema nikakve veze sa dobrotom i plemenitošću? Dobrota i plemenitost mogu je zapravo, ubiti.


Mogu da kažem da je Afrodita lepa i to tako ne znači ništa. Ali ako opišem da izgleda poput moje protivnice Rodopis, sa slapovima zlatne kose, dočaram njena ružičasta kolena, njenu medenu zonu koja se presijava u zlatnoj slami, srebrne sandale i deset bledocrvenih prstiju na nogama – svi bi tada mogli da vide njenu lepotu.


Ponekad je neophodno pomeriti noge kako bismo pomerili misli.


Ne mogu da kažem da sam bila iznenađena. Postoje izvesne stvari koje znate iako ih ne znate.


 

 

Deseta muza – Erika Džong

Sam sam odlučio ovuda da krenem

Putevi sveta vode do ratnikovog srca, on uranja, bez oklevanja u reku strasti koja neprestano protiče kroz njegov život.


Bez nadahnuća i iskustva nema tog vežbanja koje bi urodilo plodom.


Ratnik svetlosti zna šta hoće. I nema potrebe to da objašnjava.


Ratnik uviđa da ponovljena iskustva imaju jedan jedini cilj: da ga nauče onome što nije hteo da nauči.


Za ratnika svetlosti ne postoji „bolji“ ili „gori“ svako je obdaren onim sposobnostima koje su neophodne za njegov vlastiti put.


Ne prihvataj uvrede, one neće uvećati tvoju veštinu. Samo ćeš se bez potrebe umoriti.


 

 

Priručnik za ratnika svetlosti – Paulo Koeljo

Kao da je muškarcu potrebna bilo kakva tehnika kad žena odluči da ga hoće

Takva je mržnja. Sprži sve osim sebe same, tako da čovek počne da liči na svog neprijatelja, bez obzira koliko i sam pati.


Želeo je da mu se vrati njegov Mesec koji ogromnim zlatnim prstom probada talase i pokazuje pravo na njega. Bez obzira gde bi se zatekao na plaži, Mesec bi ga pronašao, zlatni prst bi ga prepoznao i dotakao nepogrešivo i toplo, poput majke. Iako je bio svestan da ovaj dodir potiče od hladnog kamena koji ne može da oseti čak ni ravnodušnost, bio je uveren da je mesečev dodir namenjen upravo njemu i nikom više na svetu.


U njegovim očima ogledao  se bol kao u napuklom staklu.


Iako se bogataši ponašaju kao ajkule, iza te maske krije se mladalački san o slavi. Nezrela žudnja koja se napaja na izvoru devojačkih snova: želja za obožavanjem, pokornošću i neprestanom zabavom.


Noćni pejzaž obasjan blještavom svetlošću zvezda izgledao je kao kadar iz crno-belog filma. Svako ko bi pogledao to nebo prepuno zvezda osetio bi da je bogat bez obzira na društveni položaj i imovinsko stanje.


Šta bi čovek mogao dobiti paljenjem gnezda u kome živi, ako je prinuđen da sledećih pedeset godina provede u njegovom pepelu.


Nikad nisam verovao u slobodnu volju. To ništa ne znači, ako nemaš gde da je ispoljiš.


 

 

Ljubav – Toni Morison

 

 

Možda ne bih mogao bez nje u životu – ali joj ceo život ne bih poklonio

Imala je onu sigurnost u sebe kakvu daju veliko imanje i visok položaj u društvu.


Ima neka životna nesposobnost da damo od sebe sve što u sebi imamo.


Kao što brza bujica tekući zaokrugljuje kamenje, tarući ga jedno o drugo, tako tamo životna struja zaokrugljuje i humanizuje umove.


Čekam da mi se pošalje takvo duševno stanje u kome bih mogao poverovati onako duboko i bez senke sumnje, kao što sam verovao dok sam bio dete. Ovo su moje plemenite pobude; ne rukovodi me nikakav interes jer bi mi doista bilo zgodnije da budem samo sita i zadovoljna životinja.


Ana ima u duši više stranica nego što obično imaju devojke njenih godina. Mnoge od tih stranica tek će budućnost ispisati a ima mesta za vrlo lepe stvari.


Žena koja ume da sluša ima jedan način više da se dopadne, jer time laska samoljublju muškarca.


Njena koketerija je divna jer dolazi iz radosnog srca koje hoće da zadobije naklonost drugog izabranog srca.


Žena koja se jako dopada a sama jako voli, ako samo istraje može biti sigurna da će pobediti.


Ova crna i teška vlaga prodire u misli, boji ih u crno, i u isto vreme ih pritiskuje.


 

 

Bez dogme – Henrik Sjenkjevič

 

…on bira sve najlepše slatke reči…

 

Mesečina blago sjaje

odozgora

a njih dvoje sami stoje

kraj prozora.

Ona ćuti, ništ’ ne veli

tu stojeći

a on bira sve najlepše

slatke reči.


Evo nas opet izmeđ četir zida!

Oh, s kakvom željom hitam mome raju!

Celoga puta s uma te ne skida’

a ruke spremah toplom zagrljaju.

Za tobom dršće, srce ovo jadno

a ti me tako, dočekala hladno.

Ja umem trpet mnogu muku kletu

a nikad uzdah u grud’ma se ne ote

ja rado praštam celom drugom svetu

što nema za me ljubavi, toplote

njegova zavist, pakost i zloća

nije mi teška, ko tvoja hladnoća.


 

Zašto starcu dršću

glava, ruke, noge?

Hteo bi da strese

uspomene mnoge.


„Bog će dati pa će dobro biti“ tako veli nad

a kolena izumiru

pitajući: „Kad?“


 

Ženske: Kad ih cmoknem u ruku

one te izgrde.

Ja verujem da se na to

njina usta srde.


 

 

Jovan Jovanović Zmaj 

 

Ljudi bi hteli sve da menjaju, a u isto vreme zaziru od svake promene

Napokon je shvatila dva razloga koji sprečavaju čoveka da ostvari svoje snove: sumnja u njihovo ostvarenje ili to što se prilika ukazuje toliko naglo i neočekivano, da upravo time što nam je na dohvat ruke postaje neostvarljivom. Jer tada se javlja strah od puta koji vodi u nepoznato od neslućenih izazova koji nas vrebaju na tom putu, od mogućnosti da sve ono na šta smo navikli zauvek izgubimo. Ljudi bi hteli sve da menjaju, a u isto vreme zaziru od svake promene.

 

Đavo i gospođica Prim – Paulo Koeljo