Gde ste ljudi? Spontane misli…

Gde ste ljudi, drugari? Kako ide? Evo mene, spontano onako da se javim, bez nekog posebnog razloga, bez posebne teme. Tako kod mene ide, spontano, baš kako treba. Tako moj blog funkcioniše, pišem samo kada želim, ne moram ništa. Kada nemam šta da kažem onda ništa. Nikada usiljeno, nikada pod pritiskom. Bilo bi dobro takav stav primeniti i u svakodnevnom životu. Međutim, najčešće radimo upravo suprotno. A kada odlučimo da izbegnemo pritisak i obavezu, onda smo neodgovorni, neozbiljni, sebični, bezobrazni, u najgorem slučaju tada smo neprijatelji. Odmah smo loši, ne valjamo, mogli bismo da se popravimo. Srećom, uvek ima dobrovoljaca koji bi da nas poprave jer oni znaju bolje od nas. Tako da kad pogledaš, koliko god da nismo dobri, uvek postoji šansa za poboljšanje jer dobri ljudi su tu da nas usmere.

 A samo smo ljudi, nismo mašine. Čak je i mašini potreban odmor, da se ne pregreje, zapali, da ne crkne. Ali čoveku nije potreban odmor. On ima svoje odgovornosti, uvek mora da bude raspoložen za svakodnevne izazove i gluposti koje mu se nameću. Ako kaže – e neću to, možda sam i rekao da hoću al HEJ imam slobodu da se predomislim, ili nemam? Ponekad misliš da nemaš, pa nekako istrpiš tu neku muku. Ali avaj, ta muka mora da izađe negde a izađe tamo gde se najmanje očekuje, zasluži je uvek onaj koji je ne zaslužuje.

To je to kruženje energije. Kad već moraš da širiš energiju, neka bude pozitivna, ako nije, nemoj se ni izlagati ljudima. Zapravo, ako si nadrndan, ljut, neko te povredio okej, to je okej, budi veoma ljut ali nemoj kriviti nekog ko nema veze sa tim. Uradi nešto dobro za sebe u tom trenutku. Izbaci svu gorčinu kako umeš a da pritom ne povrediš drugog ko to nije zaslužio. Šteta pa ljudi stvarno nemaju obzira.

Previše poruka sa svih strana „volite sebe“ a koje se koriste na veoma iskrivljen i pokvaren način. Ne da „voliš sebe“ tako da iskoristiš drugog, da ga povrediš, uvrediš. Mada ljudi se tako lako nađu uvređeni. Zapravo veoma lako, jer smo došli do tog stadijuma kad je svako sebi centar sveta. Danas se svako trudi da bude važan. Upravo te poruke „voli sebe“ povlače sa sobom gomilu negativnih efekata kao što je taj – ja sam bitan. „Ne možeš tako sa mnom, ja sam bitan“. Mora da se napravi ta razlika između narcisoidne ili egocentrične i osobe koja je prirodna. Veoma je teško biti prirodan. Biti prirodan u smislu, sada sam srećan ili jako tužan pa se i ponašam u skladu sa tim. Ako sam srećan zaista ću to i biti, bez zadrške. Međutim, ljudi kalkulišu, posmatraju, ispunjavaju tuđa očekivanja i onda su totalno neprirodni. Zauzimaju pozu takvu, da izgledaju što lepše a uvek će nekome biti ružni. Teška priča ali istinita.

Koliko ljudi toliko ćudi, sto ljudi sto ludi. Svi su ludi. „U ovom gradu svi su ludi“. Da li ste primetili kako je u današnje vreme baš kul kad si „lud“. Ali ne lud u smislu dijagnoze več onako, mogu slobodno reći „biti u trendu“ lud. Praviš gluposti, lupaš gluposti, totalno si u trendu. U kafani si najglasniji, najviše piješ, najteže se trezniš, zabavljaš ortake. Tvoji vicevi su najsmešniji zato što su najluđi. To su ti tinejdžerski nivoi kojima se kreću i stariji ljudi, jer su „ludi“. Fora je u tome što oni i dalje nisu prirodni, jer ispunjavaju tuđa očekivanja, ili bar žele da ih ispune kako bi postali bitan deo ekipe.

Nema ništa lepše od osećaja pripadnosti i nema ništa gore od osećaja odbačenosti. Zato se postavljamo kako se postavljamo, zato se smejemo kako se smejemo zato smo ludi kad je potrebno i normalni kad je očekivano.

 

 

Advertisements

Tagovanje, linkovanje i pingback

Tagovanje možemo definisati na više načina. Kada nekog tagujemo u blog postu, obično to znači da ostavimo link njegovog bloga. Kada tagujemo sopstveni blog post/tekst, obično ostavljamo odnosno upisujemo tag u opciji kategorije i tagovi odnosno Categories & Tags.

tags

Preko tagova lako možemo naći nove blogove, zanimljive teme i generalno, povezati se sa nekim. Kada posetite blog koji koristi tagove, (obično se nalaze ispod svakog teksta) klikom na tag pojavljuju vam se svi tekstovi koje je bloger pisao na određenu temu.

Kada tagujemo blog, onda linkujemo, odnosno ostavljamo link ka blogu. Linkujemo tako što kopiramo (copy) link bloga a onda ga opcijom „paste“ prenosimo na naš blog post. Možemo ga ostaviti samo tako, kao link na primer: https://zatvorenosrce.wordpress.com ili link možemo ubaciti u određenu reč odnosno tekst, pa onda čitalac klikom na nju dolazi do linka. Na primer: klik na link 

Previše je jednostavno, reč koju želimo da linkujemo označimo, i preko nje odradimo opciju „paste“. Automatski smo napravili link, koji naknadno možemo da editujemo.

12

Prilikom eventualnog editovanja linka, preporučujem opciju „open in new tab“, tako će čitalac ostati na vašoj stranici a link će mu se otvoriti u novom prozoru/tabu/kartici.

3

 

4

 

A sada nešto najinteresantnije – pingback. Aktivacijom pingbacka dobijate od wordpressa obaveštenje svaki put kada neko linkuje ka vašem blogu, odnosno kada neko ostavi link vašeg blog posta u svom tekstu. Jedino što vas obavesti ukoliko je konkretan tekst linkovan, a ne kad je u pitanju samo adresa bloga.

Prednosti pingbacka su što možete pratiti ko je spomenuo i označio vaš tekst na svom blogu, lako možete da odgovorite i uzvratite, na taj način dolazi do povezivanja srodnih tema.

Na primer, Bloger A podeli svoje iskustvo na temu nekog festivala,  Bloger  B koji je inspirisan napiše tekst na istu temu  i označi u svom tekstu odnosno šeruje link teksta koji ga je inspirisao, u ovom slučaju to je Bloger A, pogađate. U isto vreme, ukoliko Bloger A ima aktiviran pingback, ispod teksta u sekciji za komentare, pojaviće se povezani tekst Blogera B.

Ako koristite stari Dashboard odnosno WP Admin, pingback ćete pronaći u podešavanjima-diskusija, odnosno settings-discussion. Moj WP Admin je podešen na srpskom.

 

12-1

11-1

Isto ovo možete uraditi i preko novijeg Dashboarda, koji većina koristi. Isti princip – Settings-Discussion.

111

112

 

 

Nadam se da sam vas zainteresovala za istraživanje wordpressa i njegovih opcija.

Follow za follow, sub za sub a mi smo true!

U trendu je masovno spamovanje tuđih Instagram profila i tuđih Youtube kanala sledećim izjavama – follow me, sub za sub, pogledajte moj kanal, lajk za lajk… Ljudi tako misle da će biti primećeni i dobiti što više pratilaca, pregleda itd. Ako vam je toliko stalo do brojeva, znate, ima opcija da se isti plate. To je mnogo jednostavnije nego da se opterećujete i po ceo dan klikćete copy/paste.

parafernaliablog.com
parafernaliablog.com

Da li se zapitate kakve pratioce ćete dobiti na taj način? Neko ko će vam uzvratiti iz pristojnosti i više vam nikada neće posvetiti pažnju, jer ga ne za ni ma te.
Šta mislite, čemu služi #hashtag? Upravo da bi se ljudi istog interesovanja povezali, pronašli. Dakle, mene ako zanima određena tema, vrlo lako ću je pronaći. Ako mi se dopadne profil osobe koja je pisala/pričala/fotkala o određenoj temi, rado ću je zapratiti, zato što me zanima a ne zato što me je molila za follow. Vrlo jednostavno. Dajte malo kreative, spontanosti. Birajte publiku.

Odredite temu, sadržaj, pa i hashtag i onaj koga to zanima će vas naći, bez brige.

Ono što mi je interesantno na Instagramu i što sam primetila kod određenih persona (neću ih reklamirati al mogu reći da mislim na neke lajfkoučeve) to je da izgrađuju svoj insta profil tako što zaprate masu ljudi, recimo 5000. Kada privuku određeni broj, to jest dobiju follow back, onda lagano „otpraćaju“ i ostanu recimo na 200. Prati ih 5000 ljudi a oni samo 200. Jako su bitni. To je taj Ego momenat.

freepik
freepik.com

Svakodnevno me zaprati neko ko reklamira svoj brend ili nebitno, neko ko ima privatan profil. Lako može da se odluči da me zaprati jer mi je otvoren profil i sadržaj je vidljiv. Naravno, ukoliko ne uzvratim u roku od par sati sledi „otprat“. Što se tiče tih brendova ili organizacija, poslovnih profila, postoji toliko načina da pokriju ciljnu grupu na Instagramu, recimo upravo hashtagovi, pa ako ništa sponzorisane objave. Društvene mreže su odlična prilika za reklamu ali reklama se plaća. Nije svako speman da daje novac za to, ali onda poradi na imidžu i na ideji. Kako poraditi na imidžu Instagram profila? Recimo odabirom određene teme. Tamara je o tome pisala na svom blogu i dala konkretne i dobre primere.

Stop spamu i trolovanju. Izgradite svoj kanal/blog/profil tako što ćete imati odabranu publiku koja će vas ceniti i koja će vam se rado vraćati zbog VAS. Ali opet da napomenem, ako nije bitno ko vas prati, već broj, onda platite, vrlo jednostavno.

Prevara ili izdaja?

​Izdaja zvuči tako teatralno, dramatično. Prevara zvuči skandalozno. Mogu da prevare samo sitni, nebitni, nalik jednoćelijskom organizmu. Prevara, prljava igra, niska, prosta, ogavna. Ona je tako jadna i bedna. Ona je tako žalosna i samu sebe ne trpi. Taj sitni, što prevari, zamislite tek koliko je on u žalosti sa samim sobom. Kad može da dopusti prevari da ga prevari pa ga zavede pa ga obuzme. Ona zavezuje oči, kao, da te niko ne vidi. Ona obećava užitak, obećava slast. Ne napominje gorčinu koja nastupi kasnije.

Izdaja je za kraljeve koji su nekad bili prinčevi. Izdaja seče kao mač, nemilosrdno, ubija jednim zamahom. Izdaja je surova ali iskrena. Ona te preseče brzo, da te jako zaboli ali da brzo iskrvariš. Izdaja je prava stvar. Izdaja može da zaboli samo kraljice koje su nekad bile princeze.

Kako saznati istinu o čoveku

​Želiš da saznaš istinu o čoveku? Isprovociraj ga.

A ajde nemoj da ga provociraš, nego mu pruži poštovanje i ljubav, pa da vidiš onda kako će se ponašati. Što toliko volimo da tražimo zlo u ljudima, njihove mane, nedostatke, ČEKAMO DA OTKRIJE PRAVO LICE. Zamisli, nervozan je, nenaspavan, ima svojih briga, pun je strahova i onda ti dođeš i isprovociraš ga i onda on istrese svoj bes ka tebi i onda je on pokazao pravo lice… Ma daj.
Ne  postoji pravo lice. Reagujemo i ponašamo se u skladu sa svojim potrebama. Možda zvuči surovo ali je tako.
Čovek koji je srećan, voljen, ispunjen, zadovoljan, nikada neće pokazati to „pravo lice“ koje se otkrije onda kada je „isprovociran“ jer nikada neće reagovati na provokaciju, bar ne onako kako se očekuje, da divlja, da plače, da se brani, da pokaže sujetu, šta god.
Već sam pisala o tome, čim ti više ne odgovara nečije ponašanje, odmah dolaziš do zaključka kako se taj neko promenio i sad više nije dobar, ne ispunjava kriterijume dakle, loš je čovek? Sad je odjednom loš čovek?
O.k, neko te izda, prevari, „zabije nož u leđa“. To su već drugačije priče, ali opet imaju istu poentu. To je osoba kojoj si dozvolio da ti se približi. Imao si poverenja u nju, igrom slučaja ta osoba te slagala, prevarila. Ali, da li je to dugogodišnji prijatelj ili neko koga poznaješ par godina ili par meseci? Uopšte nije bitno, ljudi se menjaju i tačno energetski možeš da osetiš koliko ti neko prija ili ne. Osećamo sve, e sad, pitanje je koliko taj osećaj i ignorišemo.
Nije prijateljstvo povremeno ispijanje kafe u kafiću uz trivijalne razgovore. Meni nije. I posle kažeš, vidi ispričao je ili ispričala moju tajnu.
Nije ljubav samo seks ili poljupci a bez dugih i inspirativnih razgovora, gde ste golih tela ali ne i duša.
Jednostavno, pratimo i osećamo sve a u skladu sa sopstvenim potrebama. Ispunjavamo sopstvene kriterijume i ako se neko uklapa u njih onda je dobar, a ako ne onda je loš. Ako je neko dobar dok nam odgovara, ne znači da je loš kad prestane da se ponaša onako kako nama odgovara.
Što se tiče zabijanja noža u leđa, jednostavno možeš da vidiš po priči, po stavu, po ponašanju šta možeš da očekuješ. Samo je potrebno da slušaš. Problem je što ne slušamo, već samo govorimo. Ja pa ja. Ja, ja, ja, a ajde sad ti, dok se ne setim šta ti još nisam rekla.
Sve ovo sam već rekla u tekstu Toksični ljudi, ali eto opet imam inspiraciju da razglabam.

„Who cares“ dugme na fejsu?

Zamislite kada bi zaista postojalo “dislike” dugme ili “who cares” ili “so what” dugme na fejsbuku. Već je poznato da se oko nekih tema može dići prašina na fejsu, ljudi pišu kilometarske komentare, svako ima svoje mišljenje i svađaju se i bez tog dugmenceta recimo “dislike”. Jurimo lajkove, volimo da ih je što više, osećamo se bolje, osećamo se prihvaćeno i priznato.

Fejs se stalno ažurira, apdejtuje, apgrejduje i sad i pored dugmenceta “like” možemo da izaberemo još nekoliko emotikona među kojima je i jedan što se ljuti. Može li on zameniti “dislike”?

Odavno ne postoje konstruktivne diskusije. Uvek se jedna strana oseća napadnuto, ugroženo. Iskreno, mene fasciniraju kilometarski komentari. I kako neko ko ispiše toliki komentar da ne bude isprovociran odgovorom drugog koji je možda suprotnog mišljenja i  stava. Pa onda kreće pametovanje i nadmudrivanje. A tu nema razumevanja i poštovanja i niko ništa novo ne može da nauči.

Nego, skrenula sam sad sa teme. Dugme tipa “so what” nije potrebno iz više razloga. Ako smo na društvenoj mreži koja je novi vid komunikacije, logično je da  želimo da nam to internet okruženje bude prijatno. Neko je dovoljno frustriran što nije sakupio dovoljno lajkova a zamislite još da dobije dislike???

Između ostalog, ljudi kreiraju svoje profile, dele mišljenja, muziku, fotografije, snimke. Različit sadržaj, koji nije uvek svima zanimljiv i zato, srećom, postoje opcije “hide”, pa i “unfriend” a u najgorem ili najboljem slučaju “block”. Jednostavno možete kontrolisati šta Vam se pojavljuje na početnoj strani. Zato, nema potrebe za širenjem negativne energije. Želimo da se dopadnemo i budemo interesantni a ako ne to, onda bar volimo da delimo sadržaj na društvenim mrežama iz drugih razloga, kojih god. Poenta je da to međusobno podržavanje i komentarisanje jednostavno prija. Bez obzira što se stvara lažan osećaj identiteta, jer mi možemo biti bilo KO na internetu, ne fokusiram se sada na to, već na odnose na društvenim mrežama. Imaš prava na mišljenje, stav i ukus i tužno je kad ne poštuješ drugog koji misli drugačije a očekuješ poštovanje.

Ko me voli voli me, ko me mrzi boli me!

 

Izgleda da se ovde zaista misli na bol. Ne volimo da nas ne vole. Pre ćemo se pitati zašto nas neko ne voli, zašto se nekome ne sviđamo nego biti srećni i ceniti što nas neko voli.

Smešna mi je ona uteha – ako te mrze znači da radiš pravu stvar i da si na dobrom putu. A kako ste to zamislili? Nije ni bitno da li te neko mrzi i zašto, pitanje je što je tebi to bitno i što obraćaš pažnju. Misliš da je dobro što te mrze jer su verovatno sujetni? Ljubomorni su zato što vrediš? I to je onda dobra emocija, pokretačka? Sad će oni da vide, ideš napred da bi oni bili ljubomorni još više? Pa zbog koga radiš to što radiš? Zbog publike? Zato što je nivo ljubomore koji se javlja kod drugoga kad si ti u pitanju mera tvog uspeha?

Ostavite te ljubomorne na miru, ko zna koje frustracije i nezadovoljstvo nose sa sobom. A svi smo mi sujetni manje više u zavisnosti od situacije i ličnih nesigurnosti.