Не идите слепо за емоцијама – научите да их наметнете

VESNA BIORAC

Није добро слепо пратити своје емоције. Емоције су нестабилне и зависе од мисли.
Емоције не настају саме од себе, већ САМО од мисли. Свака мисао изазива одређену емотивну реакције, одређене емоције.
Ако сте тужни, то само значи да сте мислили мисли које вас растужују. Из тог разлога вам се јавила туга. Ако сте обесхрабрени, то значи да сте имали мисли обесхрабрења. Зато се осећате обесхрабрено. Кад сте радосни, мислили сте о неким радосним темама. Зато се код вас пробудила радост.
Емоција НИКАД не може настати сама од себе, без мисли, која ју је изазвала.
Зато кад осећате да имате емоције које су вам непријатне, зауставите се и размислите какве мисли су вас довеле до таквог емотивног стања. Увидећете да су ваше негативне мисли подстакле негативне емоције и увеле вас у потиштено или депресивно емотивно стање, главобољу, бол у леђима и сл
Из тог разлога никако није добро просто пратити своје…

View original post 342 more words

Nebo

Moji osvrti

maxresdefault.jpgZar nije divno stajati pod plavim nebom? Oduvijek me podsjeća na oko koje miluje svijet pogledom i prati nas dok ne odemo na počinak. A tek kad pomislim na igru oblačaka i vjetra ili refleksiju sunca u zalasku preko njegova plavetnila…Nebo koje uz pomoć vjetra skupi oblake ovčice i ljubi zemlju kišom, strastveno sjevajući uz orkestar grmljavine. Ili njegov odraz u moru, kada bivaju nalik srodnim dušama. Pa zvijezde koje ne možeš prebrojati ni da hoćeš jer iza svake koje prebrojiš sramežljivo se pojavi nova. A ne zaboravimo i mjesec, njegovu blagu svjetlost i milo lice. I zar nije onda nebo zadivljujuće platno na kojem se odvijaju zanimljive priče? 

View original post

Zagrljaji

Moji osvrti

Pitam se postoji li išta na ovom svijetu bolje od zagrljaja ? 🙂 Pogotovo od nekoga koga volimo, pa kad te zagrli onako pošteno , ne samo fizički nego slojevito šaljući ljubav u sve tvoje stanice a ti uzvraćaš i Svemir vam namiguje ! Postoji li išta bolje od utočišta u naručju voljenoga, kad se pretačemo iz jednoga u drugo i postajemo cjelina? ❤ Postoji li išta bolje i sigurnije od majčinog zagrljaja? Ili zagrljaja prijatelja s kojim se znaš u dušu? Na samu pomisao se raznježim, koliko je zagrljaj mala ali moćna gesta. Zato grlite se i volite se, od zagrljaja se nećete osjećati samo bolje i radosnije, prisnije , nego će kažu mi narasti vam i IQ. :)?

View original post

10 sekundi

Uh…

Nije sve tako vanila

Prva je najlakša i najbezazlenija. Kada je ugledaš i pokušavaš da shvatiš da je to ona, sa svojim osmehom, gestikulacijom, parfemom, očima, sa svojim grudima, kosom, nogama, sa svojim dečkom.

U drugoj sekundi sva krv u telu pokušava da se vrati iz srca u mozak. Gutaš knedle, a ipak bi da je zagrliš; svašta bi joj rek’o, a ipak bi da je ljubiš; okrenuo bi glavu, a ipak bi da je zadržiš.

Treća, u ovom slučaju nije sreća, služi za smirivanje, planiranje, nameštanje majice i pantalona, uvlačenje stomaka, stezanje mišića, produbljivanje glasa u slučaju da progovoriš.

Već u četvrtoj sekundi misliš da si okej, da to što si je ugledao nije ništa specijalno, proći će. Vodiš unutrašnji monolog o tome kako treba da iskulirašsituaciju.

Sad si već dovoljno blizu da joj se javiš, ali ipak čekaš nju da izgovori reči pozdrava. Gledaš je pravo u oči. To je…

View original post 141 more words

Лептирова крила

Olga Stojadinović

Љубав је твоја попут лептирових крила;

лепа, ал крхка, и све се бојим,

стегнућу је јако. Зато само гледам,

дивећи се свим шарама твојим.

Јер она је попут лептирових крила,

Лепа, ал неухватљива, и ја зато стрепим,

одлепршаће далеко, па је ни не дирам!

Дивим се из прикрајка док слободна лети.

View original post

#48 Crtice

babeidede

Ponekad češće a ponekad ređe osećam da posmatrajući i slušajući druge šta pričaju moja udaljenost poprima razmere koje su jednake svetlosnim godinama. Sve više i sve snažnije mi se gadi politička korektnost – u razmišljanju i govoru. Naročito u delovanju. Užasi autocenzure su najdelotvorniji alat u postizanju društvene cenzure i opaka stranputica na ličnom putu.

* * *

Niko ne može da otupi i zatupi pojedinca koliko to on može da učini samom sebi u smislu procesa stalno rastućeg ličnog pada.

* * *

Ključni problem međuljudskih odnosa, a svaki odnos je posebno i jedinstveno „živo“ biće je – uzimati zdravo za gotovo nekoga. To je kao ubistvo iz nehata; možda može da bude i ubistvo s predumišljajem. Može i bez. Ljudi retko pokušavaju da razumeju da je trud – konstanta a da je odnos – promenljiva. Obično, ako se uopšte i posmatra, posmatra se obrnuto. Ljudi se trude da „uđu na teritoriju“…

View original post 167 more words