Kako saznati istinu o čoveku

​Želiš da saznaš istinu o čoveku? Isprovociraj ga.

A ajde nemoj da ga provociraš, nego mu pruži poštovanje i ljubav, pa da vidiš onda kako će se ponašati. Što toliko volimo da tražimo zlo u ljudima, njihove mane, nedostatke, ČEKAMO DA OTKRIJE PRAVO LICE. Zamisli, nervozan je, nenaspavan, ima svojih briga, pun je strahova i onda ti dođeš i isprovociraš ga i onda on istrese svoj bes ka tebi i onda je on pokazao pravo lice… Ma daj.
Ne  postoji pravo lice. Reagujemo i ponašamo se u skladu sa svojim potrebama. Možda zvuči surovo ali je tako.
Čovek koji je srećan, voljen, ispunjen, zadovoljan, nikada neće pokazati to „pravo lice“ koje se otkrije onda kada je „isprovociran“ jer nikada neće reagovati na provokaciju, bar ne onako kako se očekuje, da divlja, da plače, da se brani, da pokaže sujetu, šta god.
Već sam pisala o tome, čim ti više ne odgovara nečije ponašanje, odmah dolaziš do zaključka kako se taj neko promenio i sad više nije dobar, ne ispunjava kriterijume dakle, loš je čovek? Sad je odjednom loš čovek?
O.k, neko te izda, prevari, „zabije nož u leđa“. To su već drugačije priče, ali opet imaju istu poentu. To je osoba kojoj si dozvolio da ti se približi. Imao si poverenja u nju, igrom slučaja ta osoba te slagala, prevarila. Ali, da li je to dugogodišnji prijatelj ili neko koga poznaješ par godina ili par meseci? Uopšte nije bitno, ljudi se menjaju i tačno energetski možeš da osetiš koliko ti neko prija ili ne. Osećamo sve, e sad, pitanje je koliko taj osećaj i ignorišemo.
Nije prijateljstvo povremeno ispijanje kafe u kafiću uz trivijalne razgovore. Meni nije. I posle kažeš, vidi ispričao je ili ispričala moju tajnu.
Nije ljubav samo seks ili poljupci a bez dugih i inspirativnih razgovora, gde ste golih tela ali ne i duša.
Jednostavno, pratimo i osećamo sve a u skladu sa sopstvenim potrebama. Ispunjavamo sopstvene kriterijume i ako se neko uklapa u njih onda je dobar, a ako ne onda je loš. Ako je neko dobar dok nam odgovara, ne znači da je loš kad prestane da se ponaša onako kako nama odgovara.
Što se tiče zabijanja noža u leđa, jednostavno možeš da vidiš po priči, po stavu, po ponašanju šta možeš da očekuješ. Samo je potrebno da slušaš. Problem je što ne slušamo, već samo govorimo. Ja pa ja. Ja, ja, ja, a ajde sad ti, dok se ne setim šta ti još nisam rekla.
Sve ovo sam već rekla u tekstu Toksični ljudi, ali eto opet imam inspiraciju da razglabam.

Šta radite kad nemate vremena?

“Izvini, nemam vremena, imam mnogo posla, obaveza.“ Ne, nego, izvini, nemam sad vremena za tebe, nisi mi prioritet. Zašto ljudi, što bi rekli – ne nazivaju stvari pravim imenom. Iz pristojnosti? Da ne uvredimo nekoga? Hajde da nafilujemo izvinjenje – izvini, ja zaista želim da ti se posvetim ali nemam vremena. Mislim, molim Vas, koju četkicu za farbanje koristite? Koliko kontradiktornosti u jednoj rečenici.

Prva stvar – posvećujemo se aktivnostima, stvarima, ljudima kojima zaista želimo. I mislim da se to zove uspešno bavljenje svojim životom. Jer, se zaista i posvećujemo stvarima koje su nam bitne. Bitno ti je da odeš na posao, da zaradiš za stan, hranu, provod. Bitno ti je da provedeš vreme sa voljenom osobom, ona ti pruža ljubav, podršku, nežnost, razumevanje, sex. Bitno ti je da popiješ piće sa bliskim društvom, smejete se,  uživate.

Stvar je u tome – što smo stariji, da ne kažem veći, taj krug prioriteta se sužava i to je sasvim normalno.

Često, čak između dve bitne stvari moramo da biramo. I opet se odlučimo za onu koja nam više odgovara, leži.

Ako će to neko povezati sa sebičnošću, o.k budimo sebični. Ali budimo iskreni. Vagamo na jednu pa na drugu stranu a osećamo se kao žrtve, jer, kad činiš jednu stvar, zanemaruješ drugu. Pa, to je logično ali ne vidim ništa loše u tome, s obzirom na postavljene prioritete. Posmatram sebe, nekim ljudima zaista želim da pružim pažnju, ali nekada, jer sad imam preča posla. Čak i da mi je preči posao da sedim kod kuće, buljim u telefon i pijem kafu. Nisam asocijalna, samo volim da uživam u sopstvenom društvu. Da li se i Vama čini da sve manje vremena provodimo u sopstvenom društvu? A to je, po mom mišljenju, najbitnije društvo koje ćemo ikada imati.

Kulturna nekultura

Imam utisak da čovek postaje, transformiše se, u sve manjeg čoveka. Umesto da napreduje on čak ne ide unazad, nego nestaje, nema ga. Gde je čovek? A ja sve želim da vidim prijateljska lica, empatiju, razumevanje. Što više moći ima u svojim rukama, željan kontrole, to je njegov smisao za lepotu života nepojmljiv.

„Ništa nije sveto, sve je bruto i neto, sve je zabava.“ Sve je profit i interes.
Izgleda da je čovek izmislio pojam „kultura“ da bi mogao da joj se ruga. Da bi mogao da je ismeva. Svet je pun kontrasta, jasno, ali divno kako čovek pristupi kristalizaciji tog kontrasta do srži, do krvi. Dobar ili zao. Siromašan ili bogat. Slavan ili nepoznat. Gladan ili sit.
Što je kulturniji, to je veća šansa da bude osuđen na propast. Znate šta, džabe tebi novac za pozorišnu kartu, kad ne umeš da se ponašaš kulturno u ustanovi koja je predviđena da te bar na neki nivo uzdigne. Ali neki ljudi tamo idu zato što je to kul i trendi.
Sad mi je pala na pamet ona akcija, da ne kažem pokušaj dovođenja nekog reda u gradske autobuse. Na prvim i zadnjim vratima ulaz, na srednjim izlaz. Kako je to protumačeno? „Neće meni niko da određuje na koja vrata ću ući i izaći, vidi kako prave debile od nas.“ A vidim sistem anarhije je uvek pun pogodak. I svaki put se probijaš laktom jer ne možeš da izađeš iz autobusa od čoveka koji ne ume da ti ostavi prostora nego hoće preko tebe da uđe, a malo mu fali da te preskoči. Jezivije mi je guranje, gužvanje u autobusu, kada ponestaje vazduha, ali za to je krivo kašnjenje ali nekultura nastaje kada si toliko bitan baja da mora da uđeš iako nema više mesta ni za dlaku.
Nije kulturno ni kada nemaš dovoljno strpljenja da čekaš svoj red, nego gledaš na koju prevaru što pre da se proguraš. Uh, nervozne bubice.
A ni dobar dan ni doviđenja, prijatno, molim te, izvini, hvala. Ove reči će uskoro postati arhaizmi. U šta se tek pretvaraju buduće generacije, u robote bez emocija, koje pokreće animalni instikt. Samo da oni budu zadovoljeni makar to značilo ugroziti tuđe postojanje. Samo kidanje, pokazivanje zuba, kao da je to jedini način da se pokaže da si jak.

Aforizmi 7

  • Jedan deo ljudi radi a ne misli a drugi deo misli a ne radi.
  • Doktori imaju jednu veliku prednost; kada naprave grešku oni je jednostavno pokopaju.
  • Cela planeta se okreće jedino naša zemlja ne mrda.
  • Od vlasti ne može da se živi.
  • Optimizam je koristan čak i kad je nerealan.
  • Narod plače a vlast misli da ga je nasmejala do suza. (Predrag Pjević)
  • Otkako su mi skresali drvo života nemam na čemu ni da se obesim! (Radmilo Mićković)
  • Problem ide tamo gde kažu: nema problema.
  • Žene se dele na udovice i one koje rade na tome.
  • Imam živce ko sajle za lift.

  • Strah voli ljude koji su kost i koža! Lakše ulazi u kosti.
  • Ima pisaca koji su pravo đubre, a misle da su veštačko.
  • Da nije izmišljeno, trebalo bi to stvoriti.Sa rastom sujete raste i njen jezik.

    (Anđelko Erdeljanin)

  • Svaki dan idem u biro za zapošljavanje. Svi misle da sam tamo zaposlen.
  • Veliki sam borac protiv gladi. Stalno bih nešto jeo.
  • Zakon jačeg mi ne dozvoljava da ispoljim svoje sposobnosti.

    (Milen Milivojević)

 

Izvor: Časopis Jež i/ili internet (zamisli)

Aforizmi 6

  • Ne uradi danas ono što sutra možeš odložiti za prekosutra.
  • Ako novac zaista ne donosi sreću onda ga vratite.
  • Predsednik je svima koji krenu njegovim stopama obećao posao. Pedikiri napred! (Dragoslav Mitrović)
  • Glad ne preti. Naprotiv, glad nam se smeši.
  • Kopamo i rukama i nogama samo da ne radimo ništa. (Živko Đuza)
  • Lečimo mrtvaca, al se on zbog toga ne oseća sve bolje, nego sve više! (Ninus Nestorović)
  • Pametnih imamo koliko hoćemo, samo što ih nećemo. (Peko Laličić)
  • Ko tebe kamenom, ti njega lekarskom potvrdom. (Zoran Bogdanović)
  • Nije vođa lud, samo se pravi – da je vođa. (Igor Damnjanović)
  • Tek a kao da je već! (Zoran Rankić)
  • Što se tiče onoga koji vam je oteo zenu najgore ćete mu se osvetiti ako mu je ostavite.
  • U Srbiji nije teško biti pošten – nema konkurencije! (Predrag Pjević)
  • Gde je vlast kurčevita tu je narod opičen! (Radmilo Mićković)
  • Misliti drugačije. Šta vam pada na pamet! (Mijo Miranović)
  • Kažu da je Evropa stara kurva ali mi u to ne ulazimo!
  • Ne preti našoj državi odliv mozgova. Veća su pretnja ovi što ostaju. (Milen Milivojević)
  • Na putu u bolje sutra mi smo jedina prepreka.
  • Nije narod glup. Samo mu se izborna volja kosi sa zdravim razumom.

(Peko Laličić)

  • Divno je biti besmrtan. Možeš da čekaš zaposlenje do večnosti.
  • Nosi nas inat za inat inatu.

(Zoran Bogdanović)

  • Postao je neko, jer je napredovao kao niko.
  • Ljubav bez ljubomore je ljubav prema sebi.(Živko Đuza)
  • U našem plemenu nema više ljudoždera. Juče smo pojeli poslednjeg.

Izvor: Časopis Jež i/ili internet (zamisli)

Aforizmi 3

  • Za preživljavanje imamo svega… Osim razloga! (Zoran Rankić)
  • Mnogi građani trenutno jedva preživljavaju. No i tome će se stati na put.(Zoran Rankić)
  • Jebi si mater i bićeš svoj brat !
  • Kad svi misle isto – znači niko ne misli mnogo.
  • Treba imati mnogo strpljenja da bi se njemu naučilo.
  • Bogat sam jer imam sve što se ne kupuje.
  • Sto ljudi, sto ludi.
  • Blago vama! Kovčeg nama! (Dragoslav Mitrović)
  • Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati. Svadba! (Radmilo Mićković)
  • Još jedan čovek je sprečen da izvrši zločin. Osuđen je nevin.
  • Jedino si stvarno siguran kada si siguran da nisi u pravu.
  • Žene su kao vino – što su starije sve više liče na bure.
  • Nije niko protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka.
  • Neću otići u raj! Imam odlične ponude iz pakla.
  • Ni ja ne bih radio da sam zaposlen. (Milivoje Jozić)
  • Pacovi ne napuštaju brod. Naprotiv, preuzeli su kormilo. (Aleksandar Čotrić)
  • Ko to može da zna šta sve ko može da zna. (Zoran Rankić)
  • Sam, jer je takva pobeda.
  • Jesi li razmislio o tome da tužiš svoj mozak zbog nepružanja podrške ?
  • Vrhunac gluposti je kada ti rođeni otac objašnjava da si postao od majmuna.
  • Idemo sada na sve ili ništa. Ništa već imamo.
  • Nijedan čovek ne stiže tako daleko kao onda kada zapravo ne zna kuda je krenuo.
  • Upireš prstom u ono što ne smeš ili bar ne možeš da dodirneš.

       

      Izvor: Časopis Jež i/ili internet (zamisli)

Aforizmi 2

  • Da mi je ko rekao što nije, i ja bih rekao što nisam…
  • Jedna cigareta smanjuje životni vek za 2 minuta
    Jedna flaša alkohola smanjuje životni vek za 4 minuta
    Jedan radni dan smanjuje životni vek za 8 sati!
  • Nisu sve žene na konju. Neke jašu na metli.  (Zoran Rankić)
  • Na dobrom smo putu. Još samo da krenemo.
  • Toliko smo potonuli da je to bilo iznad očekivanja. (MilanIZMI)
  • Poboljšana je zaštita na radu. Otpustili smo radnike. (Milan Milivojević)
  • Neki se ljudi plaše da čuju ono što drugi smeju da kažu. (Predrag Pjević)
  • Sklopljeni dlanovi ili mole ili dave.
  • Sanjao sam da sam živ. Umalo nisam umro od straha.
  • Dobra vila mi je ispunila dve želje. Treći put nisam mogao.
  • Zapitanost ostavi drugima a odgovore potraži u sebi.
  • Kolumbo je otkrio Ameriku. Sve ostale neprijatelje smo otkrili sami.
  • Čovek se probija dok je mlad. Kasnije pazi da se mladi ne probijaju.
  • Bogu se obraćamo kad želimo postići nešto nemoguće. Za nešto moguće dovoljni su nam i ljudi.
  • Čovek koji je genije a to ne zna verovatno i nije.
  • Ništa nas u životu tako ne razveseljava kao kad nas gađaju pa promaše.
  • Napali su nas oni koji nemaju ni gram mozga. Uzvratili smo istom merom.(Dragoslav Mitrović)
  • Zašto se izlagati mamurluku. Ostanite pijani!
  • Dizanje glave je jedan od načina da se dželatu pokaže vrat.
  • Kradu Bogu dane, nekažnjeno, jer su ateisti.
  • Nismo izgubili sve bitke. Samo one u kojima smo učestvovali.  (Ilija Marković)
  • Ne vide kuda nas vode! Pokazaćemo mi njima! (Pavica Veljović)
  • Nikada ne pijem dok vozim. Može da se prospe. (Vladimir Ćalić)

 

Izvor: Časopis Jež i/ili internet (zamisli)