Moji razlozi za sreću 8

Idemooooooooo dalje! 😉

2.5. Išli smo na krštenje jednog malog princa. ❤

3.5. Mnogo volim kad popijem kafu sa mamom i tetkom, a je l sam to već spominjala?

4.5. Znate li koliko traju 45 minuta na skajpu sa vašom dušom koja je daleko? Traju kao treptaj oka, ali smo bar popile kafu zajedno…

5.5. Konačno Sunce posle kišnih dana a i jedan simpatičan sms stigao. 😀

6.5. 1) Ono kad se zaljubim u pesmu a dobri ljudi na jutjubu je okače u trajanju od sat vremena. ❤

2) Je l samo imam ja taj problem da kao manijak pretražujem neke nove interesantne blogove pa onda kad naletim na neke koji mi se svide, radujem se kao malo dete?

7.5. Danas pijem neko pitko i slatko domaće belo vino, odavno nisam tako uživala u vinu.

 

 

Moji razlozi za sreću 7

  • 6.12. Nedelja, dan kada čekaš prevoz dovoljno dugo da možeš da primetiš veselu igru  drugara u obliku jata na nebu, putuju.
  • 7.12. Neki video zapisi koje imam i čuvam godinama su  vredniji od zlata!!! Sve čuvam u jednom folderu, i kad ga otvorim zavirim u uspomene i stvarno shvatim da nema ništa vrednije od tih trenutaka. Instant se vratiš.
  • 8.12. Danas sam pomogla koleginici u učenju i jako sam srećna zbog toga. ❤
  • 9.12. Ljudi sa kojima možeš totalno da se „otkačiš“ i da se ludiraš i zabavljaš i smeješ, smeješ, smeješ…
  • 10.12. Uživam nenormalno u sarajevskoj piti Skroz Dobre Pekare. xD
  • 11.12. Dobro nam došla Leno! Postala sam tetka! ( opet, i jedva čekam opet) ❤ ❤ ❤
  • 12.12. Ume i kafana da razveseli, pogotovo u posebnim prilikama. 😉

Moji razlozi za sreću 4

  • 15.11. Jao jao jao, zove me najbolja drugarica da igramo našu omiljenu igricu, a nismo je igrale dugo, godinama. MCF 4ever. ❤
  • 16.11. Danas sam uživala na slavi kod familije, jedino što mi baš ne prija što se uvek prejedem… 😀
  • 17.11. Danas sam prespavala… Ono kad preteraš sa spavanjem. Nekad je i to lepo… xD
  • 18.11. Zahvalna sam što me glava ponekad zaboli od učenja, to znači da radi još uvek. xD
  • 19.11. Pesma dana.
  • 20.11. Odavno nisam bila oduševljena nekim lakom!
  • 21.11. Uvek, svaki dan se radujem tom „ritualu“ ispijanja kafice sa mamom i sekom. Da ne bih baš svaki dan pominjala, da znate. xD

Moji razlozi za sreću 3

  • 8.11. Oporavljam se od subote, mislim se, hvala Bogu pa imam od čega da se oporavljam. 😉
  • 9.11. Je l znate za one bojanke za odrasle? E, pa nemam je, al imam bojanku za decu i malo sam uživala u tome, sreća, sreća radost. 😀 Kažu, antistres terapija, ma kakva terapija, izlečenje momentalno.
  • 10.11. Mnogo volim kućne žurke. Okupe se ljudi koji se manje više poznaju, a i idealna prilika za neka nova poznanstva, mladost je lepa, energija opija.
  • 11.11. Šetnja sa mamom do tetke, a onda kafica, mmmmmmm.
  • 12.11. Ono kad imaš rođenu sestru ❤ ❤ ❤
  • 13.11. Kakav petak 13. sija Sunce 😉
  • 14.11. Ono kad shvatiš, jebeš ego, bitan je feeling. 😉

Idemo dalje

Pita me drugarica videvši moju podugačku blok listu, da ne kažem crnu listu na fejsu – Je l se desilo da nekog odblokiraš? – Rekoh, ne.
U mom životu je prošlo mnogo ljudi prema kojima sam gajila intenzivna osećanja. Ova rečenica se odnosi i na drugarice i na drugare i na momke i na sve, sve ostale. Nikada nisam imala poveći krug ljudi, zapravo jesam, ali od tog većeg se formirao manji odabrani krug koji je posebno voljen. Zašto ti ljudi nisu i dalje u mom životu? Da li mi nedostaju? Osećam veliku zahvalnost što su uopšte bili tu pa i neka su nam se putevi razišli uz svađu. Mislim da je i normalno i da mi je pametnije da se što pre naviknem a verujte mi, navikavam se, da ljudski odnosi nisu konstantni, da fluktuiraju i menjaju svoj oblik baš i kao što je sam život nestalan. Ljudi se menjaju svaki dan. Osećam to kad pogledam sebe. Menjam se svaki dan. Neka prijateljstva su mi trajala koliko vreme provedeno u vrtiću, u osnovnoj, pa onda i srednjoj školi. Neka koliko traje period ispijanja piva u kraju.

Nedostaju mi uvek onoliko koliko mi treba da shvatim da su ispunili svrhu u mom životu. Svako je imao svrhu ako ni zbog čega drugog bar zbog toga da upoznam sebe bolje. Koliko sam tolerantna, gde su mi granice, zašto mi je neko posebno drag, zašto više nije…
E, da, zašto srčana prijateljstva ili bilo koji odnos mora da ostavi tako tragičan utisak? Možda da pitamo moj ego koji je imao drugačije planove. Možda i ne mora ali sam navikla na takav obrazac. Ranije sam razmišljala na sledeći način – eto, toliko truda, ljubavi i energije uloženo u tu osobu da bi se na kraju naš odnos promenio, čemu onda sve? Pa, naravno da se promene dešavaju bilo one pozitivne ili negativne. Mislim da je sasvim u redu pustiti nekoga da te oduševi ili razočara. Ali tu najveću ulogu mislim da imaju očekivanja. Kad ne krene sve onako kako sam zamislila. Kako je to sebično, da ja kreiram plan nekog odnosa. Dešavalo mi se da presečem a i da ne pitam drugu stranu. Zapravo, situacije u kojima pokušavam da opravdam dragu osobu i potiskivanje i prelaženje preko nekih stvari dovede do toga. Prvo mi bude krivo kad se setim toga kasnije, ali nisam znala bolje da postupim, tako da mi i nije krivo.

Što se tiče te antisocijalne mreže zvane fejsbuk, koja stvara iluziju druženja, kažem, lista mi je podugačka. Tužno je što su na toj listi nekada mnogo voljeni ljudi dok oni neutralni lebde negde na tajmlajnu. 1014395_618782091488351_1620948625_n