Volja za srećom

(Idemooooooo! Ah, kako volim kada me inspirišete, a valjda smo i zato tu!)

Kaže Ivana na svom blogu (kliknite da vidite šta) a onda se u meni probudiše misli koje preleću i hoće da kažu… Previše je lako reći – budi srećan, to je put, to  je izbor. Još lakše je biti srećan, uz osvešćivanje šta je sreća. Ali, nije uvek lako. Najčešće nije. Zato što moramo da se potrudimo ili bar dozvolimo pozitivnim mislima da procvetaju u umu. Mislim, da je najbitnija volja. I, da li je tebi zaista stalo da osećaš sreću? Previše smo okruženi smećem da bismo konstantno održavali utisak dobrog raspoloženja, zato što nam je potrebno truda, motivacije i navike da se oslobodimo negativnih stvari uz koje ne možemo da napredujemo. A, najčešće smo lenji da se pokrenemo. Najčešće se vraćam dominantnim emocijama koje isplivaju svaki put kada nemam uvid odnosno ne vidim jasno kuda mi misli lutaju. Na primer, ako usmeravam sebe ka pozitivnim stvarima, odnosno radim ono što mi prija, što volim – lako ću se prebaciti u to stanje veselosti. Kada ne usmeravam sebe svesno ka pozitivi, vrlo lako padnem u dosadu, u stare šablone, u lenjost… V e o m a sam lenja. Zapravo, volim da klizim u zoni komfora. Vraćam se poznatim situacijama, poznatim ljudima, poznatim mestima. Volim da probam i nešto novo ali za to moram biti u dobrom raspoloženju. Znači, kad sam već kod te čuvene zone komfora u toj čuvenoj zoni (a svi je imamo) reagujem i ponašam se onako kako sam već iskusila a da mi se dopalo. To je teritorija u kojoj sam kao kod kuće. Na primer, moja zona komfora je i situacija u kojoj upoznajem neke nove ljude, na nekoj žurci, dok je nekom ta situacija potpuno neprijatna.

Sa druge strane, inspirisala  me je i Anđelija koja je tako jasno opisala emocionalnu zavisnost. Tako da, postoje prepreke u samorazvoju i samootkrivanju, ali zar onda nije zabavnije? Verovatno da nije, pogotovo ako želiš sve na gotovo. Instant zadovoljstva, instant uspesi. I pitanje šta te zaista čini srećnim i da li je to tvoja želja ili tuđa.

Sa svih strana pozitivne poruke i trend ka samopomoći. Kao da su suze i patnja i tuga toksični, jesu ali postoji i svetlo i mrak. Veštačko održavanje sreće je po mom mišljenju toksičnije nego povremeni napadi besa, izlivi tuge, neraspoloženja… Objasnite ženi u pms-u da i u tom trenutku blista od sreće. Mislim da sreća ne znači biti konstantno ushićen, već pored toga osećati i mir i spokoj. Dakle, kad pređeš preko lenjosti i zaroniš u aktivno bavljenje svojim životom, mislim da je sasvim o.k imati strpljenja pa i “pogrešiti” hiljadu puta. Ako smo već od krvi i mesa onda smo i od duha i emocija. Na različitim nivoima a u stvari jedan sloj ostaje na kraju.

Biti srećan onako kako ti želiš ako želiš uopšte. Ništa nije pod “moranje” a sve izgleda kao da baš jeste.

Advertisements

Na šta se odnosiš

To su samo emocije među ljudima. Možeš mi biti najbolji prijatelj isto tako kao što si mi sad neprijatelj. Možeš mi biti najveći neprijatelj i isto tako prijatelj. To su samo emocije. Mogu biti eksplozivne ili sasvim mirne. Zavisi od pogleda. Zavisi sa koje strane posmatraš i prilaziš, ali sasvim je svejedno. Zato se ajmo samo spustiti u sada i ostaviti emocije da igraju svoju igru, koja god da je, jer je zaista svejedno.

Mi smo stvarni.

Svest ego emocije

Fokusirajući se na disanje shvatili bi da udišemo isti vazduh koji su disale generacije pre nas, da ista čestica koju smo udahnuli je udahnuta nebrojeno puta od svih i koliko zavisimo jedni od drugih.

Tri principa

11898637_10207506894373293_7066881276796511387_n

Pristup kosmičkoj energiji blokiran je egom; uvidi-shvatanje blokirano je iluzijom; istina blokirana lažima; ljubav tugom; volja sramotom; zadovoljstvo krivicom; opstank strahom.

Ego     Čovek za razliku od svega ostalog živog na planeti ima i sposobnost slobodnog mišljenja. Dok je mali nešto emocija i iskustva mu usade roditelji a zatim uči na sopstvenom iskustvu, a vremenom mu se uvaljuju tuđa iskustva i ˝znanja˝ koja prihvata kao svoja. Upoređujući se sa drugima kreira svoju ličnu svest o sebi, svoja ˝znanja˝, svoje emocije stvarajući svoj identitet osobe koja ga razlikuje od drugih. Taj kreirani identitet se obično naziva egom. Razne ˝škole˝, razni učitelji imaju različit odnos prema egu. Po jednima bez ega se ne može živeti, po drugima ga treba kontrolisati, po nekima ubiti. Sami kreiramo sopstvene stavove o svemu. Boriti se protiv iluzije, a kreacija uma o nama samima je samo iluzija, ne možemo. Takođe niti ubiti tu iluziju ne možemo jer ne…

View original post 1.766 more words