Ko me voli voli me, ko me mrzi boli me!

 

Izgleda da se ovde zaista misli na bol. Ne volimo da nas ne vole. Pre ćemo se pitati zašto nas neko ne voli, zašto se nekome ne sviđamo nego biti srećni i ceniti što nas neko voli.

Smešna mi je ona uteha – ako te mrze znači da radiš pravu stvar i da si na dobrom putu. A kako ste to zamislili? Nije ni bitno da li te neko mrzi i zašto, pitanje je što je tebi to bitno i što obraćaš pažnju. Misliš da je dobro što te mrze jer su verovatno sujetni? Ljubomorni su zato što vrediš? I to je onda dobra emocija, pokretačka? Sad će oni da vide, ideš napred da bi oni bili ljubomorni još više? Pa zbog koga radiš to što radiš? Zbog publike? Zato što je nivo ljubomore koji se javlja kod drugoga kad si ti u pitanju mera tvog uspeha?

Ostavite te ljubomorne na miru, ko zna koje frustracije i nezadovoljstvo nose sa sobom. A svi smo mi sujetni manje više u zavisnosti od situacije i ličnih nesigurnosti.

Advertisements

Razlika u godinama

Inspirisao me jutjuber sa kanala Misli globalno.

Šta je to 20 godina razlike u jednoj čistoj ljubavnoj vezi? Vezi koja je tu bez interesa, bez predrasuda, bez očekivanja. Lepa je takva kakva jeste, iskrena. Kažu da srce nema kriterijum, ono voli a godine su iluzija.
Nije bitna dubina džepa, tip auta, veličina stana, po mogućstvu neka dodatna nekretnina. Nije bitan fizički izgled, silikoni su samo bonus.

A sad ozbiljno, zamislite sebe u situaciji u kojoj morate da čekate svoju srodnu dušu da poraste kako biste se zaljubili u nju. Fizički da poraste, pošto ste vi poranili malo 20 godina pre nje. Nije bitno to, bitno je da ćete se sresti.

Sad još ozbiljnije, ne osuđujem. Pokušavam da razumem. Nemojte me pogrešno shvatiti. Meni je to zabavljanje čista perverzija. Da mlade devojke recimo, pored lepotana svojih vršnjaka, izabere čoveka u zrelim godinama. Možda zbog iskustva? Zbog pažnje? Žene obožavaju da osete naklonost. A i obrnuto, mlad momak sa starijom gospođom. Ili tražimo osobine svojih roditelja u partnerima, s obzirom da su roditelji prvi kontakt sa svetom i sa suprotnim polom. Mora još da se kopa po psihologiji, ja sad izlažem neko svoje mišljenje pa neka je ono i površno.

Danas ništa nije normalno ali se aktivno radi na tome da postane normalno. Tolerancija na visokom nivou. Ne kažem da bi trebalo zabraniti ljubav u bilo kakvom obliku. Ljubav je lepa. Ali ljubav nije perverzna. Ona opija na drugačiji način.

Mislim da ovaj imidž kapitalizma nameće i previše. U potpunosti kontroliše. Koliko ima iskrene ljubavi u tim odnosima? Ako nije zbog novca, moći, prestiža…
Mladost je sveža, uzbudljiva. Razumem gospodu u klimaksu, oni su željni dokazivanja. U principu ako postignu uspeh u karijeri misle da mogu da se bahate. A devojke traže sigurnost. U svakom obliku. I šta dobijemo od svega toga? Nije valjda samo čista hemijska reakcija u telu, privlačenje?
A i kakvo je to privlačenje? Razumem da neko sa svojih 45, 50 godina izgleda lepo za svoje godine pa neka je i seksi, ali svojoj generaciji uz dužno poštovanje.

Skrati jezik

Već sam vam pisala o tajnama. A sada bih o tome kako da zadržimo stvari za sebe, koliko god one delovale bitno ili nebitno.

Dragi dnevniče,

stvarno ne znam kako da skratim jezik. Ja sam ti ambivert. Neka svoja razmišljanja prosto ne umem da zadržim. Izleti kao ptica iz kaveza, jureći za slobodom. I onda  se posle žalim kako se ljudi mešaju u moj život.  Osećam to uplitanje i preplitanje i onda ono što mislim dobije dodatno hiljadu nijansi. Svako će reći svoje mišljenje, pitao ga ili ne.  A najviše mi smeta kada se to mišljenje ne poklapa sa mojima a čekujem podršku. Mada, možda je u pitanju nesigurnost. Nesigurnost u svoje mišljenje, svoje stavove. Jer, ako si siguran u sebe, tuđe mišljenje ti i neće smetati jer je tuđe, nije tvoje i ti ne moraš da imaš veze sa tim. Poštujem tuđa mišljenja, ali ne volim nametanje.

A kako neke misli za sebe da zadržim? Lakše mi je kada pričam, al sa druge strane mislim da je i sebično, govoriti o sebi kao da si centar univerzuma i sve se vrti oko tebe. A sa treće strane,  stalo mi je do mišljenja dragih ljudi pa neka svoja interesovanja i misli volim da podelim sa njima. Čitala sam pre neki dan fantastičan tekst našeg psihoterapeuta Zorana Milivojevića, o podsvesti, manipulaciji i načinu na koji naš mozak reaguje na nesvesnom nivou na određene stimulanse i sugestije. Kakve to veze ima sa ovom mojom pričom? Pa ima, hoću reći koliko naše okruženje utiče na formiranje mišljenja pogotovo ako ne možeš neko mišljenje da zadržiš za sebe nego pokreneš diskusiju koja se odmota kao rolna papira… I na kraju obrišeš dupe. Jer, džabe ti nekom i pričaš ako nije voljan da te čuje. Na kraju krajeva, možda samo hoće nekome da se izjada, a ne traži povratnu informaciju. Mislite li da je teško nekoga jednostavno saslušati?  Pustiti ga da iznese neke svoje tripove, da pusti da kroz njega a uz vaše prisustvo prođu oblaci misli. Čak i da tih misli posle nema više, a najčešće i jeste tako.  Nekada je samo to i potrebno, barem meni.

A na kraju mislim, ma nije trebalo to ni da ti pričam, kad ću više da skratim jezik. Moje stvari su moje stvari. I svaki put kažem sebi da želim da izađem iz tog šablona. Previše verujem, ali ne i sebi. Očigledno, člm mi treba potvrda. Možda stvarno da nabavim pečat i neko blokče i da lupam sebi potvrde svaki dan, da ne moram da ih tražim tamo negde. 😉 Da, dobra si, super si, najbolja si, sve će to proći, sve je dobro i biće bolje.

https://www.pinterest.com/pin/487796203363259232/