Prevari me, samo me ne ostavljaj!

Koliko tužno zvuči ta rečenica. Kao kada isečeš venu i pustiš je da iskrvari. Ma izdržaćeš bol, samo njega da ne izgubiš. On je savršen za tebe, po tebi krojen ali ne voli te jer te vara.

Valjda smo se razumeli do sada kakvo je moje mišljenje o vezama i da ne moram da ponavljam određene rečenice.

Izvinite momci, ali i devojke, svi znate za onu – ne čini drugima ono što ne bi voleo da tebi čine. Između ostalog, pa nismo vezani pupčanom vrpcom, nismo robovi, ne postoje okovi, sve to iz glave dolazi. O.k je da naletiš na nekog drugog ali ispoštuj sadašnjeg partnera pa mu to i reci. Još smo od krvi, mesa, emocija, misli, puni predrasuda, stavova, kriterijuma…

Razumem sve, ali prevaru ne mogu. Mislim, meni prevara zvuči smešno… Evo pokušaću da razumem razloge prevare u vezi. Mada ono što mi pada na pamet ostavlja jak utisak slabića i pičkice. Izvinjavam se što psujem.

Da li si toliki orangutan pa ti sama prevara zvuči moćno ili si okružen majmunima koji prevaru etiketiraju kao odraz muškosti i snage… svejedno u tom slučaju, i ne zaslužuješ ništa više od prazne zabave sa devojkama koje ne poznaješ, mada te više od ribice ništa i ne zanima. Posle se čude što su agresivni a njihove duše vape za ljubavlju. Ma neee, kul je biti sa što više devojaka. A devojke su mi tek priča za sebe… To glumatanje prejakih riba koje traže seks kao muškarci, koje hvata kriza ako ga nemaju… Molim vas, saberite se. Ne moramo da pratimo baš sve trendove.

Koren svih nazovimo problema – nedostatak ljubavi, to nam je već svima poznato.

Dakle, neko vara jer mu je monotono u vezi i umesto lepo da raskine a ne može jer je u ambivalentnom stanju, on se osveži sa nekog drugog izvora. Čekajte, toliko toga želim da napišem i ko zna kako će ovo da izgleda ali ja svoje tekstove ne prerpravljam preterano. Dobijete sirovu emociju tako da…

Zavisi od veze i od odnosa, a svaka na svoj način ima neka svoja prećutna ili još bolje dogovorena pravila ponašanja. Vidite već kad se upoznajete, šta možete da očekujete jer je čovek toliko šablonsko biće da… ako ste dovoljno zainteresovani, možete shvatiti određene stvari. Dakle, neko odluči da se prilagodi, neko da manipuliše, neko da ne igra igrice, bla, bla, bla… Neko odluči da vara, jer je imao primer kod kuće ili u okruženju. Eh to vaspitanje, pa onda kasnije vlastiti principi. Sad mi je jasnije, kad je neko prosto tako naučio. Ali ono što mi evo sad pada na pamet – osveta zbog svađa, ružnih reči… Sad ću da te prevarim, sad ćeš ti da vidiš… Mislim, čemu takvo tinejdž ponašanje osim ako niste tinejdžer. Isto tako uzvraćanje prevare… Trošenje dragocenog vremena na očajanje. Nemojte upadati u zamke vlastitog uma. On prvi hoće uzbuđenje, teatralnost i tragediju, zabavlja se tako, jača ego. Na kraju svejedno ostaneš sam. U ovom ili onon društvu ali sam. I shvatiš da se boriš protiv sebe. Tvoj prevareni partner će naći način da se izbori sa sobom, mora, a šta ćeš ti kad shvatiš svoju glupost i nepravdu prema sebi, jer si možda imao blago pored sebe? Možda je i ta neka druga osoba sa kojom si prevario i bolja od partnera ali čemu zabijanje noža u srce? Što doprinosite širenju nepoverenja, straha od vezivanja? Ljudi se bre plaše da vole i budu voljeni. Uvek se daju ali sa nekom rezervom i oblakom sumnje. Svet je odlepšao…

 Iskrenost je precenjena i podcenjena i pitanje je šta ona predstavlja.

A što se tiče ljudi koji pristaju na sve samo da ne budu ostavljeni… Potražite stručnu pomoć ili meditirajte. Ne šalim se. Nećete umreti bez njega ili nje. Ona ili on će doći ali kao druga osoba. Možda zvuči uvrnuto, ali vaša ljubav je u vama, neko drugi vas samo malo jače uzdrma i probudi je. I to se desi svaki put kad se zaljubite. Samo nam neko više a neko manje odgovara. Sa nekim osećamo jaču konekciju a sa nekim manju. Verujem u srodne duše i kao što pročitah pa napisah – ne postoji jedna prava osoba, postoji više pravih ljudi. Svi smo pravi, nekad, nekome, budimo fer.

Može brak ali da nije mrak

Traži i dobićeš. Tražila sam inspiraciju i evo je. Sledeća slika je “kriva” za ovaj tekst.

Možda. Lično, brak kao instituciju ne volim. Brak kao uslovljena kruna nekog odnosa mi se ne dopada uopšte.  Potpis na papiru, Božiji blagoslov u crkvi. I šta onda? Čovek posmatra brak kao zatvor, pogotovo muškarci i to mi je krajnje simpatično.  Odmah umisle kako će ih žena strpati u četiri zida, staviti bodljikavu žicu kroz koju pusti  struju, pa ti vidi. Mislim, nije da nema takvih slučajeva, ali ko ti je kriv što si izabrao takvu. Neki muškarci i vole takve bračne situacije. Brak podrazumeva ljubav, vernost, požrtvovanost, poštenje, poštovanje… Zapravo, sve navedeno ( a i više od toga) trebalo bi da sadrži svaka “normalna” veza. I kada se ta veza kruniše brakom, zašto dolazi do problema? Šta to klikne čoveku u glavi da pomisli da je došlo do promene. Nov život, novi nivoi odgovornosti, deca… aha, razumem. Pa onda, nema novca, posla… Dobro razmisliti pre ovako važne životne odluke. A onda kada naletimo na osobu zbog koje bismo čak zaplovili u bračne vode, mislim da je fer i korektno dobro proučiti šta brak znači i kako bismo se snašli u njemu. Naše bake i deke su se uzimali jer je to tako bilo zapoveđeno. Zavole se u braku. Kakav je to život? Živiš sa nekim koga ni ne poznaješ, žene uglavnom bile sluškinje i aparati za rađanje, jezivo. I onda, nema razvoda, zbog dece, dok ne odrastu pa onda ni tad jer postoji strah od kidanja lanaca na koje su tako slatko navikli koliko god da su ti lanci ledeni. Posle se čude nasilju u porodici. Pa kako neće biti nasilja kada uzmeš i zavežeš osobe koje već imaju marame preko očiju jer nemaju pojma jedno o drugome. A ona tema – bije me jer me voli, to je priča za sebe o tome možda drugi put a možda i nikad.

Ljubav traje večno ali i ne traje večno. Već sam pričala o tome, evo ovde.  I dalje stojim iza svake reči. Ali sada, kao što rekoh, kada smo toliko zaglibili da nam dođe da se uzmemo, kako običaji i tradicija nalažu, onda hajde da budemo sigurni u svoje postupke. Kako možemo biti sigurni, kada nam gomila informacija, misli, odluka svakodnevno prolazi kroz glavu..??? Pa, i ne možemo biti sigurni, to je život, život je nepredvidiv. A što se tiče rečenice – slabi muškarci imaju ljubavnice a oni snažni srećne porodice… Kao što rekoh možda. Jer, nikada nije isključeno da ćemo naići na nekog interesantnijeg. Ne zato što ga tražimo, već se desi. Ne opravdavam nikoga. Ako dođe do toga, pokazaćete poštovanje prema svom partneru ako ga ne prevarite. Ako iskreno razgovarate. Svi želimo da imamo nekog pored sebe koga možemo voleti, koga možemo poštovati a taj neko nam može uzvratiti istom merom. U svaki odnos bi trebalo ulagati, zamislite čak i u prijateljski. A svako ulaganje podrazumeva rizik. Rizik da ono što izgradimo, izgubimo, da nam isteče kao pesak kroz prste. Strah onda učini svoje. A ljubav je ljubav, bila ona krunisana kraljica ili neprimetni prolaznik.

U svakom slučaju, želim da pružim podršku onima koji žive u bračnoj zajednici ali i onima koji je uspešno izbegavaju.  Pogotovo onima koji su u “kritičnim” godinama, ženama kojima vreme za rađanje ističe, koje su u onoj fazi kada ih svi živi radoznali pitaju – kad će dečko, kad će svadba, kad će deca? Sve smo kao nešto mnogo urbani a ustvari će nam uvek ostati onaj ruralni pogled ka određenim temama. Pustite ljude da žive život kakav im godi. Ne moramo svi postati roditelji, neko jednostavno nije rođen za to. Da smo svi spremni da budemo roditelji, prihvatilišta za napuštenu decu ne bi postojala. Ovde ću da izuzmem decu koja ostanu bez roditelja jer roditelji poginu, umru od bolesti.. a tetke, stričevi, bake, deke ili ostala rodbina ne oseti odgovornost prema toj deci, ne oseti potrebu da ih odgaja… S t r a š n o. To je već druga tema, iako je sve povezano.

Ovo je samo moje mišljenje, mišljenje je podložno promenama. Ljubim Vas sve, širite ljubav i poštovanje.

 

 

A gde je tu ljubav?

Jako mi je žao momaka i devojaka koji u potrazi za ljubavlju generalizuju suprotan pol rečenicom – svi su isti ili sve su iste. Zašto mi je žao? Pa, iskustvom su došli do toga da su ti partneri sa kojima su bili imali slične karakteristike. Međutim, to ne znači da su svi ostali takvi. Nemamo svi ustaljeni obrazac ponašanja. Neko voli da voli, neko voli da bude voljen, neko voli da se svađa, neko voli da živi u miru… Neko voli belu a neko crnu čokoladu, dovoljno da možemo da kažemo da smo različiti. A kuknjava kako su svi isti ili sve iste, ne vodi nigde. Mislim, zašto se tom rečenicom zatvaramo? Ti si ista kao druge, neću da te volim. A je l možeš za sebe da kažeš da si isti predstavnik svog pola? Ako su svi isti, i ti si isti. Valjda se u nekog zaljubljujemo zato što je drugačiji od ostalih i poseduje neku aromu koja ne mora imati samo ukus prijateljstva. Ukoliko se javi “hemija”mislim da je sasvim o.k dati joj šansu i pokušati ako ne totalno, bar malo pomeriti predrasude u stranu. Šansa jako lepo zvuči, još ako se iskoristi… valjda se zato i naziva šansa? Šansa ti lepo kaže – iskoristi me xD a ti njoj kažeš, neću, ista si uvek. Upoznaj novu šansu.